Sunday, 21 January 2018

Čizme, šubare, kišobrani, volovi... i tako to


U našem narodu postoji čuvena izreka "čizma glavu čuva a šubara je kvari". Tokom i nakon Drugog svetskog rata ona je dobila dodatno, političko (negativno) značenje. Na sreću, ono izvorno, koje se odnosi na očuvanje zdravlja - i dalje važi.
Kradikalni mutirani nakot radikalski, bivajući prava napredna narodna vlast, okrete se vladavini narodnih umotvorina umesto prava, pa tako poskidaše šubare i pouskakaše u vojničke i gumene čizme, koje upariše sa (obavezno) crnim uniformama.

Nastade i jedna nova narodna zagonetka, na koju Golum nikada ne bi uspeo da odgovori:
- Ispod jedne šubare pet glava iskoči pa u sedam čizama uskoči. Šta je to?


Eto, sada vam je valjda jasnije zašto stalno kisnu, a ne porastu.
Šta, još uvek nije?
Ima još:

KIŠOBRAN
"Kažu da je prvi kišobran korišćen još u 11. veku pre nove ere. Na Staroj planini sreo sam ovu baku i deku koje je iznenadila kiša. Kao pravi džentlmen deka je dao baki kišobran, a on se zaštitio starim džakom. Jedino volovi kisnu jer kišobran za volove još nije izmišljen."


To više nisu slepci - niti je on Domanovićev "Vođa", niti je ovo Velsova "Zemlja slepaca".
Ovu zemlju danas vode pokisli volovi.

Eto, zato.

Saturday, 20 January 2018

O Kosovu i oko njega


NEISCRPNI RUDNIK POLITIČKIH MANIPULACIJA

Velika napetost vlada na političkoj sceni Srbije. Posebno su, kao i uvek aktivni premijer i ministar inostranih poslova. Iscrpeli su sve "velike" teme i red je ponovo došao na Kosovo. Kad god ponestane materijala kojim bi političari trebalo da skrenu pažnju građana sa njihovih životnih problema, poseže se za izanđalom pričom kako neko ponovo pokušava da Srbima otme Kosovo. Iako je mnogo puta ova tema stavljana u žižu interesovanja javnog mnjenja, političari još uvek veruju da ona ima delotvorno svojstvo. Računaju da građani neće pokrenuti pitanja o sopstvenim problemima i nevoljama u trenucima "sud­bonos­nim za naciju i njenu budućnost". Iako gotovo svi građani Srbije znaju da je Kosovo samostalna država priznata od većine rele­vantnih svetskih država, politička vrhuška, koja, takođe, veoma dobro zna kakvo je faktičko stanje sa delom teritorije koja je nekada bila u sastavu ove države, ne želi javno da prizna činjenično stanje. Kosovska tema može višestruko da bude korisna.


Mantra o "zauvek srpskom" Kosovu

Priče o Kosovu i javne jadikovke mogu da po­služe da građani steknu utisak da njihovi izabrani predstavnici predano i teško rade, boreći se protiv većine najmoćnijih svetskih država da sačuvaju svoju "svetinju". Iako je jasno da je "borba" neravnopravna i da se ništa neće promeniti, oni imaju materijala da se medijski predstave kao ljudi koji izgaraju na poslu i hrabro se suprotstavljaju nepravdi. Znaju da veliki broj građana infantilne strukture mentalnog sistema, ima razumevanja i pruža im podršku u takvim nastojanjima. Na mantru o Kosovu se dobro zarađuje i zbog Kosova se dosta putuje.
Zbog Kosova postoje ministarstva i sekretarijati sa velikim brojem zaposlenih koji ništa ne rade, primaju pristojne plate i pojavljuju se u medijima. Kosovo je bilo i ostalo neiscrpni rudnik mogućnosti u kome se vešti manipulacijama i moralno insuficijentni ljudi dobro snalaze i dob­ro prolaze. Više godina traju pregovori između srpskih i kosovskih zvaničnika, a Srbi nisu pos­tavili pitanje statusa spomenika srednjovekovne srpske kulture. Inadžijskim, neprincipijelnim i neodrživim stavovima za koje su unapred znali da neće biti prihvaćeni gubili su vreme i trošili no­vac, a krucijalne teme su ostavljali po strani. Sada, kada je izvesno da će pitanje članstva Kosova u organizaciji Ujedinjenih nacija UNESKO, biti na dnevnom redu Generalne konferencije u novembru, srpski premijer i ministar uz podršku brojnih članova ekipe koja ih prati, trče po Evropi i "brane Kosovo". Predstavljaju se kao veoma zabrinuti i uz obavezne doze bljutave patetike, izgovaraju još bljutavije reči čiji besmisao i praznina odavno ne korespondiraju sa većinom primaocima poruka. Ako je „braniteljima Kosova“ zaista stalo do srpske kulturne baštine koja se nalazi na toj teritoriji, trebalo bi da se ne protive da Kosovo postane član UNESKO-a jer bi, u tom slučaju, spomenici bili međunarodno zaštićeni i eventualni ekscesi koje mogu da izazovu neke militantne grupe kosovskih Albanaca, bili bi svedeni na najmanju meru.
Pošto su srpski zvaničnici svoje političke stavove formirali na razrađenim mehanizmima manipulacije građanima, a ne na racionalnom mišljenju i objektivnom testu realnosti, ništa se drugo od njih nije moglo očekivati. Sve stavke poglavlja 35 nad kojima sad horski nariču, već su bile okvirno formulisane u Briselskom sporazumu, koji su potpisali. Sada kada je došlo vreme da se postavljeni okviri detaljnije razrade i preciziraju u pomenutom poglavlju, srpski zvaničnici posežu za oprobanim mehanizmima kojima žele da sopstvenu javnost ponovo obmanu i predstave im Evropsku uniju kao nedoslednu i za Srbe ugrožavajuću organizaciju, koja navodno, neprekidno izmišlja nove uslove jer ne želi da Srbija postane njen član. Možda među članicama Unije postoje države koje se protive članstvu Srbije, ali pre će biti da rukovodstvo ove države koje se verbalno deklariše da zastupa evrointegracije, jedno govori, a drugo radi. Većini članova aktuelne vlade ne bi odgovaralo drugačije državno ustrojstvo. Oni ne žele da država funkcioniše kao uređen, na zakonima i pravilima konstruisan sistem. Vlast shvataju kao neprikosnoveno pravo da delaju po ličnim principima i relativizovanim pravilima.


Vučićeve žalopojke na EU

Premijer, koji je svakodnevno medijski ekspo­niran, aktuelna zbivanja oko Kosova i poglavlja 35, koristi kao i uvek, za sopstvenu promociju i konstruiše scenario koji bi zadovoljio njegov egocentrizam i osigurao mu sigurnu i laku pobedu na budućim izborima. Već je dra­matično najavio da neprincipijelnost zvanič­nika Evropske unije prema Srbiji, i njihovi navodni novi uslovi koji se postavljaju pred Srbiju, zahtevaju od njega da reaguje časno i da građanima ponudi ostav­ku. Ostavkom premijera, izvršna vlast države bi došla u krizu koja se rešava prevremenim repub­ličkim izborima. Pripre­ma izbora, predizborna kampanja i aktivnosti vezane za taj događaj, prekinuli bi jalove poslove vlade, skrenuli bi pažnju građana sa brojnih afera uz koje se sve češće vezuje i premijerovo ime i omogućili mu da predahne, jer on je čitavo vreme svog mandata u kampanji.
Na političkoj sceni Srbije ne postoji ni jedna ličnost koja bi ugrozila njegovu nesumnjivu popularnost i podršku koju uživa kod velikog broja građana. Laka pobeda bez rizika omogućila bi mu novi mandat i stvorila uslove da se, eventualno, odrekne usluga nekih saradnika koji mu prave smetnje. Novi mandat bi započeo bez pritisaka i imao bi dovoljno vremena da prolongira pregovore koje je započeo sa kosovskim zvaničnicima i predstav­nicima Unije oko famoznih poglavlja. Ne očekuje neka ozbiljnija društvena previranja jer zna da je većina građana apatična a opozicija preslaba. Mirno se upustio u jeftinu proverenu igru koja treba da probudi "patriotska" osećanja kod građana koji realnost ne testiraju racionalnim kriteriju­mi­ma.
Deo javnosti će se neko vreme baviti retorič­kim pitanjem "Ili Kosovo ili Evropa", a on će biti pošteđen odgovora na neka neprijatna i po njega, možda, štetna pitanja. Zbog toga je išao i kod patrijarha čiji su besmisleni konzervativni stavovi odavno poznati, zbog toga je dozvolio da dezorijentisani predsednik države javno iznese predlog da se raspiše referendum na kome bi se građani izjasnili o statusu Kosova, koje on ne bi priznao ni ako rezultati referenduma to zahtevaju od njega. Premijer je dozirao i podržao izvesnu dozu masovne histerije koja ne može da mu ugrozi rejting. To mu je u ovom trenutku najvažnije, za ostala događanja ima vremena, jer on je odlučan da još dugo bude nezaobilazna politička ličnost u ovoj surogat državi. Odustao je od izbora ali kad god ih bude raspisao, pobediće. Građani i tako ne veruju da će se nešto značajno dogoditi na političkoj sceni. Premijer će potvrditi njihova očekivanja.

- Dragica Stanojlović

Poslednja Republika
br.608-6111. novembar - 31. decembar 2015.

***
Proročanski tekst?
Ne, već činjenično beskonačno stanje trpno.

Friday, 19 January 2018

Vreme bajki o zarđalim kašikama


U januaru 2016. godine na kioscima se nije pojavio poslednji broj časopisa Republika, koji je bio poznat i po podnaslovu "Glasilo građanskog samooslobađanja, protiv stihije straha, mržnje i nasilja". Novaca za štampano izdanje više nije bilo, pa su svoj primerak dobili samo retki pretplatnici, dok je elektronsko izdanje i danas dostupno na internetu. Finansijske nedaće i žestoko nerazumevanje onih koji sebe i dalje nazivaju domaćom "građanskom elitom", doprineli su gašenju časopisa koji je predstavljao utočište onima zdravog razuma tokom devedesetih, ali - nažalost - i nakon 2000. godine. U Republici nije bilo mesta za kohabitacije, uzajamne bolove, rukoljube, prenemaganja, kleronauk i ostala agrotehnička sredstva politikantskog društveno-štetočinskog "snalaženja".
Ne bi bilo ni danas, potpisujem.

januar 2018

Podsetimo se uvodnika i nekih od članaka iz Republike #588-591 (1. januar - 28. februar 2015). Tri godine kasnije, neke teme i Koraksove karikature su i dalje u potpunosti aktuelne, baš kao i zarđale kašike. Možda lak i aktulenije nego tada.

BAJKE

U 2015. godinu srpsko društvo ulazi sa puno strepnje, mnogo više nego sa nadom. Nadu mu svakodnevno oduzima država svojim (ne)činjenjem i pukom retorikom za koje veli da su reforme. 
Rascep između društva i države sve je veći. Siromaštvo, velika nezaposlenost sa tendencijom uvećanja, konstantno privredno opadanje, korupcija, masovni i sve češći štrajkovi radnika, ali i advokata, prosvetara, jasan su indikator tog rascepa. Država pak, uljuljkana sopstvenim zavaravanjima da se „reforme uveliko sprovode“, sve manje ima osećaja za one zbog kojih postoji: građane. Svuda niču Potemkinova sela "no­vih investicija", uz šljašteći šareniš koji zasenjuje bedu.
Preostao je još poneki medij čiji se nezavisni tragovi sve više brišu i nestaju u prašini režimskih smutnji, pretnji i autocenzure. 
Premijerovi hvalospevi sebi i vladi prelaze granicu lepog vaspitanja. Ali mnogo gore od toga jeste njegova uverenost u sopstveno poslanje po kome se on samo pokorava stvaralačkoj volji istorije.
Takva retorika je - istorija totalitarizma svedoči - bajkovita i ljudi je rado slušaju, ali ne shvataju ili shvataju tek nakon katastrofe, da se iza takvih „imperativa“ neretko skrivaju opasne namere.

- Zlatoje Martinov

avgust 2014.

Koraksove karikature - svedočanstvo o jednoj tragičnoj epohi

"Cerimo se kao kavez pijanih majmuna" (Krleža)

Karikatura je poseban oblik likovne umetnosti koji, u širem smislu, pripada domenu komedije i komičnog. Ona označava prenaglašen i iskrivljen prikaz društvenih i političkih zbivanja, ostvaren jednostavnim sredstvima: olovkom, mastilom ili tušem. Kod dobre karikature tekst je poput "carevog novog odela". Portret-karikatura je psihološka studija karaktera. Karikatura je nastala potkraj renesanse ili početkom baroka kao protest protiv renesansne vere u red i simetriju. Smatra se da je prvi karikaturista bio Anibal Karači (1560-1609), koji je stvarao u doba procvata Comediae dell arte. Pun razvoj karikatura je doživela u 19. veku zahvaljujući političkom liberalizmu u novinarstvu i razvoju štampe. 
Karikatura pikira temeljne crte ličnosti, karakter, emocije i namere, suštinu događaja ili situacije. Komičan utisak postiže mešanjem sličnosti i odstupanja od stvarnog izgleda prikazanog lika. Njene glavne odlike su sličnost, idealizacija i transformacija. Karikatura situacije razotkriva društveno-političke negativnosti, izvrgava ruglu postupke odgovornih i podstiče javnost na promene. Često preuzima ulogu satire i kritičke misli.
Danas joj, kao "retkoj zveri", preti istrebljenje. Neki ljudi bave se njome iz hobija, neki profesionalno. "Futuristi" najavljuju njenu smrt. Nadam se da će nadživeti svoje nostradamuse. Ko da zaboravi majstore poput Leonarda, Direra, Filipona, Hogarta, Boša, Brojgela, Goju. Mi ne smemo da zaboravimo one koji su, poput "Šleskih tkača", tkali našu "nacionalnu istoriju": Klasa, Džumhura, Kušanića, Dobrića, Križanića, Vlahovića, Petričića i Predraga Koraksića Koraksa, koji nisu marili za "cenzuru štampe" i "istorijsku distancu", niti se plašili "vrućeg krompira" i "sivog doma". 

mart 2013.

Koraksova knjiga Trajno prošlo vreme: hronologija 1990-2001, u izdanju Alexandria Press-a (urednica Branka Prpa, priređivači S. Mandić, V. Mijatović i N. Korać) predstavljena je u CZKD-u. O knjizi su govorili Branka Prpa, Ivan Čolović i autor, koji su istakli da je ova knjiga po mnogo čemu jedinstvena u odnosu na Koraksove ranije publikacije. Razlikuje se po obimu: više od 600 karikatura na 355 stranica iz decenije Miloševićeve vladavine u Srbiji, s godinom dana pride. Poređane su hronološki, sa podacima o mestu i datumu objavljivanja, akterima događaja i, tu i tamo, kratkim komentarom konteksta na srpskom i engleskom jeziku. U zaključnom delu, kao na filmu, navedena su glavna "lica", abecednim redom i s kratkim ličnim podacima. Uvodne tekstove napisali su B. Ćosić, D. Makavejev i V. Pištalo. Knjiga obuhvata izabrane Koraksove radove s kraja 20. veka. Četiri decenije Koraksovog rada u Ježu, Večernjim novostima i Borbi (1950–1989) i 14 godina posle Miloševićeve vladavine ostalo je izvan njenih korica. Neke novije mogu se naći na portalima Danasa, Radija Slobodna Evropa i Peščanika, koje "gore od želje da se pridruže onima iz 90-ih" (I. Čolović). O nastavku rada izdavač se još nije izjasnio.
Prvo izdanje Koraksovih karikatura, Građanski bukvar, objavila je Republika jula 1992; na 64 strane velikog formata 115 karikatura iz perioda 1990–1992, s uvodom D. Makavejeva. Vreme 1994. objavljuje Bukvar za odrasle: 225 karikatura na 115 strana velikog formata; uredio P. Marković, opremio D. Šević; uvodni tekstovi: D. Makavejev i M. Prodanović. "Prva kolekcija Koraksovih karikatura bavila se tek počecima naše nacionalne nesreće", a druga ratnim užasom u kojem se "dižu u vazduh prave crkve, biblioteke, bolnice i čitavi gradovi... proliva prava krv, komadaju ljudi, žene i deca" (Makavejev). Republika, i sama kritički svedok vremena, objavljuje 1997. novi Građanski bukvar, 35 crteža "sobnog" formata,"za ljubitelje i mrzitelje prosvećenosti, prvima na radost, drugima na muku".


decembar 2017.

Predrag Koraksić potpisuje se kao "Corax", korenom svog prezimena, istovetnim sa Coraxom iz petog veka pre Hrista, osnivačem retorike, koji je ljude grčkog polisa podučavao načelima besedništva da bi došli do pravde, od kog su učili Sokrat, Platon, Aristotel, plejade pravnika i filozofa. Naš "Corax" nas uči "nemuštom besedništvu", govoru lica. Uz D. Petričića i J. Vlahovića, jedan je od najvećih srpskih karikaturista. Bavi se političkom karikaturom bez reči. Posvećen je i karikaturi-portretu i karikaturi situacije. Posebnu pažnju posvećuje ljudskom licu, dok je telo u drugom planu. Koraks je majstorski portretista. Na njegovom crtežu sve je jednostavno i savršeno. Lako izvučena linija "nastavlja" tamo gde je prekinuta. Ne vidimo je, ali je osećamo; "vidimo" i ono što nije nacrtano. To je draž minimalizma. U nekoliko poteza zgusnute su misli, emocije, sudbine. Koraks crta "naše" političke vođe i marionete, a druge samo kad su "u dilu s našima". Tako smo mogli videti Tuđmana, Karlu del Ponte, Angelu Merkel ili Putina.
Reč ima Koraks:
"Najvažnije je da karikatura ima poruku."
"Taj čovek (Milošević) je imao problem autizma. Zato sam ga crtao bez očiju."
"Najveća inspiracija mi je Vučić… maltene nadljudsko biće… on kompletnu političku stvar u Srbiji drži u šaci."
"Ja vodim računa o principima: da to ne bude uvreda, da bude ironično, da se kritikuje a da se ne vređa. Kad je reč o kritici vlasti, to radim do daske."

- Ljubiša Vujošević



Genijalni crtač Predrag Koraksić - Corax objavio je skoro hronologiju svojih crteža Trajno prošlo vreme. Nastali su između 1990 i 2001. godine i govore nam više od bilo kog teksta. O sedmoj Koraksićevoj knjizi u Centru za kulturnu dekontaminaciju govorili su urednica izdanja istoričarka dr Branka Prpa, izdavač Dušan Veličković (Aleksandria Press) i Ivan Čolović, a na koricama su mu besedu podarili Bora Ćosić i Vladimir Pištalo, Ipak, izdvajam priloženu reč Dušana Makavejeva.
Mak kaže: "Nesporno je da nam je Corax miliji i draži od Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića. Zajedno. Koliko je neophodan, neću ni da pričam. Ako se po tom pitanju slažemo i obzirom da je naš narod dobrim delom nepismen ili polupismen, predlažem da se Koraksov opus upotrebi u svrhe opismenjavanja i opasuljivanja gore pomenutog naroda. Potrebni su, dakle, aktivisti, mladi gimnastičari, alpinisti, čobani, sveštenici, učiteljice, balerine i ostali koji su spremni da krenu diljem Srbije, od kuće do kuće, od sela do grada, od vrtića do Akademije nauka, itd. sa Koraksovom kolekcijom u narod DA VIDI i da PROGLEDA. Treba imati u vidu da sa ovom akcijom kasnimo već nekoliko decenija".

- Dragan Banjac


april 2016.

Tako nam je pisala i govorila Republika a Koraks crtao.
Kako i koliko smo ih čitali i razumeli, tako i toliko nam je danas sve dobro. A od te silne dobrote nam se svima u podsvest uvukao manir konstantnog osvrtanja da se na svakom koraku, kojim slučajem, ne sapletemo i posečemo na neku od na sve strane pobacanih i danas sveprisutnih zarđalih kašika.
Koraks je u aprilu 2016. godine objavio knjigu Fenomenologija zarđale kašike, koja predstavlja zbirku postpetooktobarskih karikatura aktuelnih "kašikara" na vlasti.
Rđa ume da bude opasna stvar, čak i u bajkama o zlatnim kašikama.

Thursday, 18 January 2018

Jedino tu


Da li možete da zamislite Nikolu Pašića & Co. kako prisustvuju (tajnoj) sahrani ubijenih Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin, "tačno u tri po ponoći, 30. maja 1903. godine"?
Ne ide.


Ekipa Pašićevih naslednika, bez licemerja - koje je oprobani manir te radikalno-boljševičke ekipe već vek i po (od samog njihovog osnivanja) - može da prisustvuje samo jednoj sahrani. Samo toj, i ničijoj više.
Jedino tu.
To ne ume čak ni minut ćutanja da odćuti kako treba.
Sve ostalo je pišanje po grobovima, baš kao i one majske noći pre 115 ili martovskog dana pre 15 godina.

Wednesday, 17 January 2018

Drino...



Nakon jučerašnjeg samoobraćanja medijima od strane Šešeljevog političkog sina, i večerašnje pink-bljuvaonice Vučićevog političkog oca & ostalih kradikalskih supozitorija - da kojim slučajem ovog trena ustane iz groba i vidi to čudo, Kursula bi mogao da kaže samo jedno:


E, to.
I zatražio da ga više nikada ne probude.

Danas, tu su njih dvojica - tatko i tatkov - a uskoro se vraća i Mira.
Dobrodošli u jesen 1998, na početak Crne berbe koja je na jedvite jade zaustavljena tek dve godine kasnije - i to samo privremeno. Živimo zaokret od punih dvadeset godina unazad, u vreme kada su započeli ono što im je potom "neko" prekinuo u oktobru 2000. Mediji su sjebani, opet su krenuli sa političkim ubistvima nepodobnih, građani Srbije doživljavaju svakodnevno pinkformersko bombardovanje, crveno-crna koalicija ponovo jaše, tu su na okupu svi osim požarevačkog Saurona lično (mada se ne da primetiti neka kvalitativna razlika).
U stvari, ima razlike: u odnosu na 1998, kada je uz vlast Drašković bio samo jedan, danas raznih Draškovića ima na buljuke. Uz vlast, naravno. Svi.

Tek ćemo najebati.
Svi ćemo najebati.
Neće moći drugačije, jer pamet - izgleda - samo tako dolazi u ove krajeve.

Tuesday, 16 January 2018

Ministin



Vinston Smit je običan drug-građanin Okeanije, član Partije i sitni činovnik zaposlen u Ministarstvu Istine - skraćeno: Ministin ("Minitrue"). Zadužen je za pisanje "vesti" u kojima zapravo uklanja sve što trenutno nije na liniji, istorijske činjenice, pa čak i samu prošlost. Evo primera: ako je Okeanija do danas bila u ratu sa Evrazijom a saveznik sa Istazijom, a od danas je obrnuto, njegov posao (i drugih, sličnih njemu) je da pronađe sve vesti koje to sadrže i retroaktivno ih izmeni; bez obzira što je to do tada već bilo učinjeno bezbroj puta povodom iste vesti koja se u beskraj ponavlja, svrha takvog posla nije obmanjivanje javnosti već upravo sam taj posao. Javnost je odavno obmanuta, postojanje takvog sistema je materijalni dokaz te tvrdnje.
Vinston Smit ne prepravlja samo objavljene vesti, već i zvanična državna obaveštenja, proglase, pamflete, oglase, pa čak i knjige. Sve.
Isto važi i za ljude koji bivaju "evaporirani" kao neprijatelji Države, Partije i Velikog Brata: oni nisu doslovce "ispareni", već najčešće bivaju ubijeni nasred ulice metkom u potiljak. Ponekad ih odvode u podrume Ministarstva Ljubavi (policija) i kao pse ubijaju u mraku, ali to važi samo za one koji ne mogu nikako biti iskorišćeni za državnu propagandu (iako su targetirani kao neprijatelji). Evaporacija se tek onda vrši, nakon metka za koji osoba kojoj je na potiljku nacrtana meta nikada ne zna kada će biti ispaljen (što može da znači godinama, ali biće obavezno ispaljen bez ikakve sumnje u to). Taj "izdajnik" Partije i "mrzitelj" (tj. novogovorom ispravno nazvan "nevolitelj") Velikog Brata započne uvod u nestajanje medijskim linčom, njegovo zločinačko lice se nalazi svuda, po plakatima i telekranima širom Države, u svakom domu. On se potom povlači u sebe i džin sa ukusom benzina (najčešće u kafanu "Pod kestenom"). Nakon egzekucije, počinje konačna faza "evaporacije", kada na scenu stupaju svi Smitovi Ministina, koji brišu listom sve što se odnosi na "evaporiranog" izdajnika i mrzitelja Vođe.
Evaporiran.
Isparen.
Nestao.
Izbrisan.
Nikada nije postojao.
"Evo, ako bilo gde nađete nešto o tom izmišljenom liku, odmah podnosim ostavku. U suprotnom - umuknite, neću više ništa da čujem!"


Danas, 16. januara 2018. godine, od trenutka kada je završena vanredna KZN vrha vlasti u Srbiji, započelo je besomučno brisanje svega negativnog što je na internetu bilo napisano ili u kameru izrečeno na račun ubijenog Olivera Ivanovića od strane pripadnika aktuelne vlasti i njihovih glodura-ljubimaca, novinara, kolumnista, analitičara, dobošara, tviteraša, hiljada botova i njihovih "komentara" po društvenim mrežama i portalima medija.
Međutim, postoje neke, danas veoma bitne stvari koje Džordž Orvel nije mogao 1948. da predvidi u svojoj "1984": tzv. screenshot i cache memorija internet stranica, opcije copy/paste, share i retweet. Tu ne pomaže ni hiljadu Smitova, Vučićevića, Marića, Krstića, Cerovićki, Ivkovićki i ostalog parazitskog bašibozuka. Onaj uruk-Vučićević je već nekoliko puta, dokazano, u duhu ministinštine menjao čak i štampano izdanje svog Dnevnog Tariguza.
Sorry, neke stvari se jednostavno ne daju izbrisati. A ljudi nikako.
U prethodnih sedamdeset godina je bezbroj puta bilo rečeno i napisano da je Orvelov roman "1984" upozorenje a ne priručnik. Upozorenje svima, bez izuzetka, pa i tim istim brisačima i parazitima, jer na kraju i sam evaporator Vinston Smit završi kao evaporiran. Ne ide drugačije, u zemlji u kojoj Veliki Brat sve vreme sumnja da onaj drugi iz njegove glave ide naokolo i ogovara ga da nije dobar vođa.

***
U Srbiji još uvek ima onih koji sumnjaju u to da je aktuelna vlast zapravo osveta za 9. mart '91, zimu 96/97, proleće i jesen '99, 5. oktobar 2000, i da je počela da se sveti već 12. marta 2003? Najgore je što nih "Sablja" nije ni očešala. Sorry, ali niko normaljan ne veruje da ste baš toliko naivni. Naprotiv.
A možda je ipak previše očekivati od takvih da se opamete, iako na prvi pogled izgledaju humanoidno.
Tu onda nema leka bez ljute trave.

Sunday, 14 January 2018

2018 v.2


Rimski kalendar? Može. Konstantin je nišlija mada mu je otac sahranjen u današnjem Velsu.
Vatikanski kalendar? Ne može. To je antisrBska zavera celog sveta protiv nas, stara 3000 godina.
Milankovićev kalendar? Ne može ni to. Eto tako.
Petarde? Može. Kinezi su izmislili barut kao jedan od četiri stuba srBske spoljnokomšijske politike.
Vatromet? Može. Već je objašnjeno zašto, na primeru petardi.
Topovski udari? Može. Dosadni ste više sa tim glupim pitanjima.
Badnjak? Može. I mlad i onaj od 600 godina, jer hrastovina učvršćuje veru u Vođe. Što veći balvan, to jači poglavica.
Jelka? Ne može. To je vatikansko-komunistička zavera a i judeomasonska, jer su naročito poznate jelke koje na bliskom istoku, baš kao i staronovozavetna hrastovina, rastu po kedrovim šumama.
Sveti Nikola? Može. Al' kad mu je vreme.
Santa Klaus? Ne može. Jer mu vreme nije.
Stara Nova godina? Može. Jer je srBska.
Nova Nova godina? Ne može. Jer... jbmliga što, al' ne može. Al' će slavimo i to, jer se ne radi.
I tačka.


Čekbremalo, a to što je Konstantin uveo hrišćanstvo kao zvaničnu veru Rimskog carstva, na čemu je sazdana katolička crkva ali i potonji uticaj na celokupnu evropsku kulturu i istoriju do dana današnjeg, to može? Može. Konstantin je bio Nemanjić, baš kao što mu je ćaća bio prvi Princ od Velsa.
Šta, to vas nisu učili u tim vašim komunističkim školama? E zato će sad, u kleročetničkim.
Ko ne bude pazio na času, odsadpanadaljeiubuduće, umesto klečanja na orasima u ćošku, za kaznu će morati da ide na čas tjelovježbe kod nastavnika Kačavende i Pahomija. Taj predmet je obavezan, nastavnici su izborni (shodno uzrastu).
Dve tačke.



13.01.2018. u 20.30 sati
Dom hrvatskih branitelja Pula, doček pravoslavne Nove godine
Za veselje zaduženi Boro Drljača i Snežana, uz orkestar Ivana Novakovića

Na Balkanu se definitivno ne zna ko je luđi.
Tri tačke.

Tetkino


- Na ti neka kinta, će ti treba za petarde za srbsku novu godinu.
- Pa ne znam...
- More uzi bre, penzionerske pare se ne odbijaju.


14. januar 2018. godine
Ponoć i minut, počelo bombardovanje.

Thursday, 11 January 2018

Shah Shah A Go Go


Na dvoru Ministra spoljnjeg delovanja održana je, pod pokroviteljstvom Ministarstva estrade i drugih vidova distrakcije, partija šaha između Visoke predstavnice Džiberalnodemokratske partije i Širokog predstavnika Nacionalsocijalističke partije Srbije. Potezi, komunikacija i šahovska notacija vođeni su, shodno prostoru u kome se partija odigravala, striktno na engleskom jeziku i to preko Instagrama.
Rezultat: nepoznat
Povod: još nepoznatiji

A game of chess with Mr. Dačić
(Serbian First Deputy Prime Minister and Minister of Foreign Affairs)
foto: karleusastar Instagram

Da se podsetimo:
Šah je moderna misaona igra za dva igrača i neograničen broj kibicera, koja potiče od drevne indijske vojno-strategijske igre Čaturanga. Igra se na kvadratnoj podlozi dimenzija 8x8 polja. Svaki igrač ima po 16 figura, crne tj. bele boje (kao i naizmenična polja na podlozi). Crne figure ponekad mogu biti crvene. Beli ima prednost povlačenja prvog poteza. Cilj igre je protivnika dovesti u tzv. šah-mat poziciju; "šah-mat" znači "mrtav kralj" (na persijskom). Osim tog stanja umrtvljivanja kralja, partija se može završiti i remijem (kada niko ne može ništa nikome, pa se dogovore da dignu ruke od svega) ili patom - situacija kada je jedan od igrača na potezu ali ne može da se pomeri ni makac.
Iako mediji nisu objavili konačni rezultat ove partije, po slici se da zaključiti da se ona najverovatnije završila pat-pozicijom, i to tako što crveno-crni igrač nije mogao da se pomeri već kod drugog poteza nakon otvaranja. Znajući o kakvom se Liku&Delu radi, novinari najverovatnije znaju istinu o tome da li je bela igračica imala gaće & ostalo belo (zlatno) tj. donje rublje na koje je protivnik dokazano slab i u čijem odsustvu trenutno zapada u katatonično stanje, u kome čak ne može ni da peva već samo mljacka. Znaju, ali ćute, jer su i sami u pat-poziciji sa vlastima, u strahu da one ispod stola mimo svih pravila igre ne izvuku sedamnaestu figuru.
Pogađate, ta figura je NJKVAV. Naravno.
Taj preskače uzduž i popreko, ima pravo na beskrajne rokade i jede sve sa i ispod stola, bez obzira na boju.

Gold rush (zlatna groznica)
foto: karleusastar Instagram

"Šah je moderna misaona igra"...
Ne bi me čudilo, kada znamo o kakvim se kapacitetima radi, da su bukvalno jeli figure jedno drugom. Za predjelo, uz šampanjac i pesmicu za laku noć. Drvo ne goji, slonovača još manje.


The Stranglers "Shah Shah A Go Go"
(The Raven, 1979)

Wednesday, 10 January 2018

Knjiga Danilova


Više puta je ovde bilo napomenuto da je januar najcrkveniji mesec u crkvenom kalendaru - a i šire. Razloga za takvu tvrdnju ima mnogo, i broj im neprestano raste sa porastom petljanja crkvenih samozvaničnika u svetovna pitanja. Evo još jednog priloga za dosije beščašća i licemerja koje nam svakodnevno priređuju momci iz mantijaško-foteljaške ekipe.

Stari Zavet
Knjiga Danilova (Daniel), šesto poglavlje
- iz Jerusalimske Biblije

A Darije Medijac preuze carstvo, star već šezdeset i dve godine.
Svidelo se Dariju da postavi nad svojim carstvom stotinu i dvadeset satrapa da budu nad svim carstvom.
Njima na čelo stavi tri pročelnika - Danilo beše jedan od njih - kojima će satrapi polagati račun da se ne bi dosađivalo caru.
Danilo se toliko isticaše svojim izvanrednim duhom iznad pročelnika i satrapa te car mišljaše da ga postavi nad svim carstvom svojim.
Tada pročelnici i satrapi stadoše tražiti povod, štogod oko državne uprave, zbog čega bi mogli optužiti Danila; ali ne mogahu na njemu naći ništa takvo, ništa zbog čega bi ga prekorili, jer beše veran, na njemu ni nemara ni ogrešenja.
Ti ljudi rekoše tada: "Nećemo naći nikakva povoda protiv Danila, osim da nađemo nešto protiv njega u zakonu Boga njegova."
Tada pročelnici i satrapi navališe na cara te mu rekoše: "O caru Darije, živ bio doveka!"
Svi pročelnici carstva, poglavari i satrapi, savetnici i namesnici složiše se u tome da bi trebalo da car izda naredbu i zabranu: "Svaki onaj koji bi u roku od trideset dana upravio molbu bilo na kojega boga ili čoveka, osim na tebe, o caru, da se baci u jamu lavovima. O caru, potvrdi tu zabranu i potpiši naredbu da se ne može promeniti, po zakonu Midskom i Persijskom, koji je nepromenit!"
I car Darije potpisa pismo i zabranu.
A Danilo kad dozna da je spis potpisan, ode svojoj kući, gde prozori gornje sobe behu otvoreni prema Jerusalimu. Tu je on tri puta na dan padao na kolena blagosloveći, moleći i hvaleći Boga, kako je uvek činio.
Tada oni ljudi nahrupiše i nađoše Danila gde se moli i zaziva svoga Boga.
Tada odoše i pred carem se pozvaše na zabranu: "Zar ti nisi potpisao zabranu prema kojoj će svaki onaj koji bi u vremenu od trideset dana upravio molbu na nekoga boga ili čoveka, osim na tebe, o caru, biti bačen u jamu lavovima?" Car odgovori: "Tako je po zakonu Midskom i Persijskom, koji je nepromenit."
Tada rekoše caru: "Danilo, onaj od izgnanika judejskih, ne mari za tebe, o caru, ni za tvoju zabranu koju si potpisao: tri puta na dan on obavlja svoju molitvu."
Čuvši te reči, car se vrlo ražalosti i naumi da izbavi Danila, i sve do sunčeva zalaza nastojaše da ga spasi.
Ali oni ljudi navališe na cara govoreći: "Znaj, o caru, da prema Midskom i Persijskom zakonu nijedna carska zabrana ili odluka ne može biti opozvana!"
Tada car naredi da dovedu Danila i da ga bace u jamu lavovima. I car reče Danilu: "Bog tvoj, kome tako postojano služiš, neka te izbavi."
I donesoše kamen i staviše na otvor jame. Car ga zapečati prstenom svojim i prstenom svojih velikaša, da se ništa ne menja za Danila.
Car se tada vrati u svoj dvor i provede noć ne okusivši jela niti dopustivši da mu dovedu naložnice, i ne mogaše usnuti.
Potom car usta u ranu zoru, kad se danilo, i pođe brzo k jami lavskoj.
Kad se primače blizu jame, viknu žalosnim glasom Danilu: "Danilo, slugo Boga živoga, je li te Bog, kome postojano služiš, mogao izbaviti od lavova?"
Danilo tad reče caru: "Care, živ bio doveka! Moj Bog posla svog Anđela i zatvori čeljusti lavovima te mi ne naudiše, jer se nađoh čist pred njim. I pred tobom, o caru, ja sam bez krivice."
Car se vrlo obradova i zapovedi da Danila izvade iz jame. I izvadiše Danila iz jame neozleđena, jer se beše uzdao u svoga Boga.
Car tad zapovedi da dovedu one ljude koji behu optužili Danila i da ih bace u jamu lavovima - njih, njihove žene i njihovu decu: i pre nego dodirnuše dno jame, lavovi ih zgrabiše i smrviše im kosti.
Tad car Darije napisa svim plemenima, narodima i jezicima što stanuju po svoj zemlji: "Mir da vam se umnoži! Evo zapovesti koju donosim: u svemu mojem carstvu neka se ljudi boje i neka drhte pred Bogom Danilovim: jer on je Bog živi, on ostaje doveka! Carstvo njegovo neće propasti, vlasti njegovoj nema kraja! On izbavlja i spasava, čini znake i čudesa na nebesima i na zemlji! On je spasio Danila iz šapa lavljih!"
I taj Danilo beše srećan za carovanja Darija i za carovanja Kira Persijanca.


I šta sad - ko je ovde Danilo, ko je satrap, ko je lav a ko lavovski? Kako se to Njegovo kradikalsko visočanstvo  Aleksandar Vučić (NJKVAV) po banjalučkim novinama lavovski bori za srpski narod a po beogradskim (samo) za Kosovo? I ko tu lavovski laže?
Ako je on Danilo, onda su mu ruke vezane pa se ne može nikako boriti ni za koga. Čak ni lavovski. Ako je lav, onda su mu usta vezana, a - složićete se - kod NJKVAV je možda sve vezano ali usta ni u snu nisu. Da nije on, onda, neki od sto dvadeset cink-satrapa ili možda Darije/Kir lično? Možda Homeini II Persijski, prorok od Srbistana? Kamen na jami, pečatiran?!
Ne verujem da Gavrilo Krstaški zna odgovor na ijedno od tih pitanja, nije mu u opisu radnog mesta da odgovara.
Kakav lav, takvo nam je i lavovsko - štagod već.
I kud baš da se potrefi Danilo...

p.s.
Na jevrejskom, ime Dan-i-El (Daniel/Danilo) znači "sudio mu Bog".
Propast.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...