Tuesday, 19 September 2017

Uspomena iz JNA


(upozorenje: tekst koji sledi je PG18, a slika... kako za koga)

Draga Tetka,
šaljem ti ovu sliku, da se pohvalim, kao uspomenu na prvu vojnu vežbu koja je održana po novom, mom PS-u! Ne peemesu, bre, po peesu... pravila službe u JNA (Julinovska Napredna Armada), to. Ne bre - aman - nije ovo kad su me onomad zarobili Slovenci (iako ova u sredini liči na Melaniju), to su moje gušterke iz prve septembarske klase, i - da ne bude zabune ili nedajbožeStaljine neke zlomisli kako ja tu nešto ne cenim dodeljeno mi tvoje finansijsko poverenje glede useljenja u novi stan - sve su to dobrovoljke iz novoformiranog bataljona "Drugarica Mirjana Marković - Pinky". I sve strogo od prirodnih elemenata - striktno silicijum i kiseonik. Ja razumem to mrštenje, dok gledaš ovu razglednicu; u Kanadi je hladnija klima a neki zlonamerni ljudi bi pomislili kako je moja vojska toliko siromašna da ima para samo za kalašnjikove ali ne i za uniforme i gaće, ali ovde, kod nas, takođe se oseća globalno zagrevanje i temperatura sve više raste, oseća se i neko usijanje. Uveli smo, takođe, novi način neuniformisanog služenja vojnog roka pod oružjem. Sleduju im pink tange za zimu, čisto i to da znaš. Inače, ovo su specijalno dizajnirane uniforme garde samo za Vrhovni odbor Pokreta socijalista, Otadžbinsku komandu Srpske napredne stranke, Generalštab Socijalističke partije Srbije i Oberfeldkuraturcentar Srpske pravoslavne crkve. Lično obezbeđenje najviših funkcionera.
Ne, nismo još uveli takve uniforme u škole, to su zli jezici mrzitelja i nedostojnih ljudi. Stvarno svašta. Mada, da se kojim slučajem ja i Pahomije pitamo tu nešto... pored predvojničke obuke i katehizisa... ihaha!


Ova slika jes malo požutela, od vlage, ali original možeš da skineš sa internet sajta moje JNA.
Elem, šta da ti kažem, Tetka. Ovde je sve super, odlično se živi, vojne vežbe su u toku baš kao i ljuti manevri po spa-centrima. Mi smo se uselili u naša 44 zida, i sada još samo ostaje da nam pružiš adekvatnu moralnu podršku za nameštaj kao i za opremu za olimpijski bazen koji smo ugradili u predsoblje. 
A kad se zarati, mi ćemo kao i svaka normalna ratna vlada, da skoknemo malo kod tebe na produženi vikend. Do tada, ne brini, moja duša je uz tebe a za ostalo se brinu moje telohraniteljke. Da, ove sa slike. Jeste, imaju bojevu municiju. Ne, nisu ćorci. Tako je, prava ruska. U pravu si, čitam ti misli.
Misimo na tebe, Tetka, tamo daleko.
Tvoj A.

p.s.
Tvoj A. Vulin, Tetka, a ne A. Vučić - o
n je dobio stan od babe. Dobro, i on je tvoj, naravno.
Ajd sad.

Monday, 18 September 2017

I Novine Vranjske gore, zar ne


Internet stranice portala Novina Vranjskih od danas su "privremeno nedostupne".


U stvari:
- Novine Vranjske kao i portal Vranjske, od danas ne postoje, rekao je vlasnik tog nedeljnika Vukašin Obradović. (N1)
- Poreska i druge inspekcije već nedeljama borave u Vranjskim, a kompanija koja izdaje nedeljnik mora u stečaj. U sastavu ove izdavačke kuće se nalazi i štamparija. Firma će otići u stečaj, a potom u likvidaciju. (Slobodna Evropa)
- Novine su ugašene i u štampanom i u elektronskom izdanju, a ne postoji više ni portal Vranjske, potvrđeno je u redakciji ove medijske kuće. (Mondo)
- Sredinom jula, redakcija nedeljnika Vranjske je objavila da bi mogla da bude iseljena iz kancelarija u kojima je već 15 godina, pošto ih je vlasnik prostorija PIO fond tužio zbog neizmirenih kirija, a tužbom traži i da se isele. Redakcija Vranjskih u zvaničnom saopštenju tvrdi da su u trenutku podnošenja tužbe izmirili sva dugovanja prema Fondu PIO. (Insajder)
- Prema nezvaničnim informacijama, odluka o gašenju donesena je zbog teške finansijske situacije. (B92)
- Iako se već duže vreme spekuliše o tome da ovaj nedeljnik, poznat po kritičkom pisanju i istraživačkom novinarstvu, trpi velike pritiske vlasti, niko nije verovao u ovakav scenario. (Južne Vesti)
- Page unavailable. The page you requested is temporarily unavailable. (Vranjske)


Novine Vranjske više ne postoje.
Milošević se trudio da uništi sve oko sebe.
Tadić je uništio e-Novine i neke lokalne medije.
Nedavno je ugašeno srbijansko izdanje svetski poznatog magazina Newsweek, sa bezobrazno sličnim obrazloženjima tog "poteza".
Vučić je bio i ostao pravi majstor tog zanata. Nenadjebiv, profesionalac.
Srbija je baš kurate sreće sa tim... predsednicima.

***
I internet portali gore, a ne samo knjige i novine.
Dobrodošli u "Fahrenheit451".
Ne, dobrodošli u "1984".
Zapravo, dobrodošli u "1999" - roman (ali ne Pekićev) koji sam sebe piše punih 30 godina, još od septembra 1987. i uklete Osme sednice Centralnog komiteta još ukletijih srpskih komunista. Zato što Miloševićev ministar informisanja (u komunjarsko-fašističkoj vladi nacionalnog spasa SPS i SRS, uz statiranje Draškovićevih crvenih četnika), kako sam i dalje voli da kaže - "nikada ne ostavlja nedovršenim poslove koje je započeo".
Bilo bi ravno pišanju po samom sebi, tog majstora ponuditi rakijicom dok svom snagom radi.

Sunday, 17 September 2017

Ko prvi pisne...


Ukoliko neko zna tzv. gestovni govor iliti znakovni jezik, zaista bi bilo lepo da prevede šta su to ova dvojica onomad toliko žustro diskutovala, pa da onda i mi ostali saznamo šta nas sve čeka u bližoj & daljoj budućnosti (kad će ti mizi, kad će napadamo fašisčku Amerku, kad Rusi dolaze s one raketle S-666... i sve tako).
Sudeći po facama, mora da je u pitanju nešto kiselo ili smrdljivo.
Garant.


Da nisu igrali "vučje poglede", "pundravce" ili, možda, onu staru dobru "ko pisne 💩 stisne"?
Svašta se da iščitati sa tih faca, baš svašta.
A pelena nigde. Ostale u Yuri.

Saturday, 16 September 2017

Karika koja ne nedostaje


Evolucija je silna stvar, kad-tad izbije na površinu močvare samoobmanjivanja.
Danas je konačno dokazano postojanje karike koja nedostaje u devolucionom nizu razvoja od čovekolikog majmuna do čovekolikog... nečega koji istovremeno predstavlja i naredni korak daljeg naprednjačenja srBske sorte.
Naravno, osim ukoliko se ta sorta ne urazumi i odraste.

missing Link vs. missing Pink

U stvari, ova karika nam ne nedostaje - ona uopšte nije potrebna, baš kao ni slepo crevo. Oba su rudimenti, ostaci & otpaci nekih davnih vremena, od kojih možemo samo da imamo štete. Ako se upale.
To se vadi, odmah po rođenju, i više nemaš brige.

Ravnozemaljci


"I Srbija i Svet" iliti Antiglobalistička globalizacija. Case study.
No case.

No study.



Kao i kod svakog drugog primera trolbotovanja, ni ovde nema ničeg originalnog. Prvo malo proguglaš pre nego što se konsterniraš zbog objave sa desne strane, pa onda shvatiš da se tu radi o globalnoj "Discworld" resavskoj školi za idiote koji ne kapiraju zajebanciju Terija Pračeta. Eto, Japanci su napali Perl Harbur 1931. godine obletevši celu Ploču Zemaljsku, striktno leteći iznad vode da ih slučajno ne bi neko video pa pričao sedam-osam decenija kasnije. A gravitacija je ono što drži svu vodu na Zemlji da ne odleti u svemir, pa tako i vodu koja je nosila "hiljade leševa po Obrenovcu".
Posle im je kriv Đavo kada ih pozovu u policiju na saslušanje, pa tamo brže-bolje izjave čuveno "jeli smo govna (tim rečima), ali od sad radimo za naše".


flat Earth = flat brain = flat mind


a Flat Earth society is meeting here today, singing happy little lies...

Čisto sumnjam da autori gornjih budalaština zaista veruju u to što su napisali. Pre bi se reklo da, onako Krlekonjski22 tj. nimalo naivno i nikako za džabe, zaista "rade za naše". Čini se, baš nekako postinformativno.
Tim rečima.

Friday, 15 September 2017

Potres mozga


Potres mozga zaista može da bude ozbiljna stvar. Do njega dolazi tokom bavljenja sportom daleko češće nego u drugim situacijama. Fudbalsku loptu olako smatramo za "samo balon ispunjen vazduhom", ima tu drugih i ozbiljnih faktora rizika koji "vazduh okružen balonom" itekako mogu da pretvore u malj. Neki autori smatraju da se, tokom vremena, usled brojnih udaraca u glavu mozak boksera polako pretvara u "nešto nalik kaši". Brojni su primeri koji idu u prilog toj tvrdnji.


Po izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, potresi (konkusije) predstavljaju najčešći tip traumatskih povreda mozga. Oni mogu biti brojni i različiti, i nijedan od njih nije bezopasan: blaga povreda mozga, blaga traumatska povreda mozga, slabija trauma glave... ništa od toga ne bi smo želeli da vidimo u svom zdravstvenom kartonu. Na kraju, naš mozak - to smo mi. Osnovni tretman je jednostavan: bitno je ohladiti se nakon potresa, odmoriti i telo i um - manite se video igrica, gledanja televizije, čitanja, slanja SMSova i buljenja u telefon, ne idite u školu ili na posao. Ništa od toga svakako ne predstavlja dobar način da ublažite i odstranite posledice potresa mozga, koje zaista mogu da budu veoma ozbiljne. Veoma je važno, do potpunog oporavka, obustaviti svaku dalju aktivnost koja može dovesti do novog potresa.
Svake godine, trećeg petka u septembru, brojna građanska udruženja, medicinske ustanove i rehabilitacione grupe u SAD obeležavaju tzv. nacionalni "Dan svesti o potresu mozga". Toga dana održavaju razna predavanja i tribine o tome kako prepoznati simptome potresa mozga, kako (u tom slučaju) pomoći sebi ili nekom drugom. Razna istraživanja kažu da se procenat ispitanika koji su relativno dobro upoznati sa ovom temom kreće oko 10-15%, što je premalo.
Te znake treba prepoznati i zaista ih uzeti za ozbiljno:
- glavobolja
- konfuzija
- otežano pamćenje i pažnja
- vrtoglavice i problemi sa ravnotežom
- osećaj tromosti, nejasnog vida, teturanje u hodu
- razdražljivost, pojačane emocije ili njihov nedostatak
- mučnina, povraćanje
- pojačana osetljivost na svetlost i zvuk
- dupliran ili zamućen vid
- usporene reakcije
- poremećaj sna
- gubitak svesti
Bitno je ove znake uočiti i prepoznati odmah nakon događaja koji ih je možda uzrokovao. Provera je poprilično jednostavna i laka:
- da li osoba ima glavobolju?
- da li je privremeno izgubila svest?
- da li deluje zbunjeno i usporeno obrađuje informacije?
- da li se seća šta se desilo?
- da li "vidi zvezde" ili ima vrtoglavicu?
- da li joj "zvoni u ušima"?
- da li ima mučninu i povraća?
- da li govori jasno ili nepovezano?
Sve su ovo prvi znaci potresa, i ako ih ima treba odmah potražiti stručnu pomoć. Nažalost, u paketu za prvu pomoć ima malo toga što bi moglo da pomogne u slučaju potresa mozga; bitno je da povređeni ostane miran, treba ga staviti u sedeći ili ležeći položaj. U slučaju čak i kratkotrajnog gubitka svesti treba odmah kontaktirati lekara.
Verovatnoća ove traume je veća kod dece i tinejdžera; kod njih i oporavak traje duže nego kod odraslih. Potres u toj životnoj dobi može uticati na sve oblasti života osobe, uključujući i školovanje, bavljenje sportom pa čak i na ponašanje u društvu. Rezultati istraživanja iz 2014. godine ukazuju na to da su adolescenti koji su doživeli potres mozga tri puta podložniji depresiji u odnosu na svoje vršnjake kojima se to nije desilo.
Ovaj Dan je posvećen upozorenju da se pobrinemo za sopstveni mozak i naučimo druge da to isto rade.

***
Dakle, da ponovimo lekciju:
Bitno je znake potresa mozga uočiti i prepoznati odmah nakon događaja koji ih je možda uzrokovao. Provera je poprilično jednostavna i laka:
- Da li Vođa ima glavobolju? Ima.
- Da li je privremeno izgubio svest? Stalno.
- Da li deluje zbunjeno i usporeno obrađuje informacije? Kao da je na strihininu.
- Da li se seća šta se desilo? Nikad.
- Da li "vidi zvezde" ili ima vrtoglavicu? Šta sve taj vidi i ima... it's full of stars.
- Da li mu "zvoni u ušima"? Stalno, 25 sati dnevno, da ne bi zaspao na poslu.
- Da li ima mučninu i povraća? Po svima.
- Da li govori jasno ili nepovezano? Lepota je u uhu slušaoca, pogan u ustima govornika.
Sve su ovo prvi znaci potresa, i ako ih ima - a ima ih - treba odmah potražiti stručnu pomoć.

#onokad ruska kapa sa Vođine glave sklizne preko očiju pučanstva

Prosečni posedovalac biračkog prava u Srbiji ima sve simptome lica zaraženog konstantnim potresima mozga: trajne glavobolje. konfuzija, kratko pamćenje ili njegov potpuni nedostatak, nepažnja, vrtoglava neuravnoteženost, inertnost i višegodišnje teturanje kroz svakodnevicu, nejasan i dupliran zamućen vid (bez ikakvog jasnog razloga), razrogačenost očiju, razdražljivost, hiperkvaziemotivnost do ravnodušja, mučnina i povraćanje, pojačana osetljivost na bilo kakve nadražaje i podjednako na nedostatak istih, usporene reakcije do oguglalosti, nesanica, kolektivna nesvest. 
Građani Srbije su predugo svakodnevno zatrpavani medijskim dangama, nokautima, šutiranjem u glavu, udaranjem u zid, a da to ne ostavi posledice na mozak. Konstantno stanje potrešene društvene svesti je toliko uočljivo, da se čak postavlja pitanje efikasnosti pružanja profesionalne pomoći. Sedeći ili ležeći položaj, ili nesvest, poželjno su ponašanje u okruženju u kome su nenormalni samo oni koji nisu doživeli potres mozga i oni "bez mozga" koji žele da pomognu drugima u nevolji. Užasavajuća je činjenica da prva reakcija na svaku novu konkusiju, koju nam priređuju oni koji nas vode, glasi: "Nije mi ništa."
Svašta... kao kad se oklizneš na led pa razvališ guzicu o beton, osim što je ovde mozak razvaljen.
Srbistancima konstantno u ušima zvoni jedan isti glas. Taj ljigavi glas sa svih strana prosipa nejasna i nepovezana bulažnjenja, koja naziva svojim "zvaničnim državnim stavom o..." nekome, nečemu i uglavnom ni o čemu - dakle, o sebi. Postalo je strahovito teško eskivirati te nasrtaje na um (ponekad i na telo), izbeći traume i potrese mozga i duše, kojima smo svi u ovom vilajetu izloženi. Ovolika društvena ošamućenost i nepostojanje reakcije nisu slučajni, baš kao ni devalvacija svega osim pružanja neprofesionalne pomoći. A nje je sve više, i tek će je biti.
Kolektivni potres mozga zaista može da bude ozbiljna stvar. U Srbiji, do njega dolazi zbog izliva politike u mozak daleko češće od bilo čega drugog.


Nauka kaže da - zbog posebne građe kljuna, lobanje i vratnih mišića - detlić ne može da dobije potres svog pilećeg mozga, iako svakoga dana nekoliko hiljada puta bije glavom u drvo silom višestruko jačom od gravitacione.
Možda bi stvari ovde zaista bile drugačije da je Pera onomad ipak prvo otišao u policiju...

Kolevka za macu


Vučić: Znam dobro ko je Haradinaj. Sa Albancima se ne igram, naprotiv, pružao sam im ruku, ali neću zločincima i silovateljima. (B92)
Haradinaj: Vučić i Dačić su učenici Šešelja i Miloševića. (B92)
Vučić: Podržavam ulazak Srba u Vladu Kosova. Savest mi je čista dok to govorim. (Nezavisne)
Đurić: Srbi na KiM u političkom smislu suočeni su sa izborom "između kuge i kolere" i ako oni odluče da podrže vladu u kojoj će sami imati svoja mesta, naravno da Vlada Srbije stoji uz svoj narod. (Nezavisne)
Vučić: Odnos države Srbije prema gospodinu Haradinaju, ako tako mogu da ga nazovem, se neće ni "za jotu" promeniti. Ostaje naša optužnica, poternica, jer mi ne možemo da odustanemo od pravde za one koji su stradali. (N1)
Đurić: Ramuš Haradinaj ostaje optuženi ratni zločinac, čovek protiv koga će srpski pravosudni organi nastaviti da preduzimaju sve moguće mere. (Nezavisne)
Ljajić: Optužnica protiv Haradinaja ostaje i dalje na snazi. (Blic)
Haradinaj: Pametan predlog Vučića o dijalogu o Kosovu u Srbiji. (Blic)


Periša "Hnda": (treneru) Bane, bre ovaj će me ubije, bacaj peškir il ću se samonokautiram! (Novogodišnji boks-turnir 1986, Hala sportova Negotin)

***
Zajebana stvar, kad se upleteš u konopce pre nego što uđeš u ring.
K'o kolevka za macu.

Wednesday, 13 September 2017

Pena party


Dakle, u utorak smo konačno saznali istinu koju su Kominterna, Vatikan i Novi svetski poredak vekovima krili od nas:
Za propast Dušanovog carstva, sumnjiv rezultat Boja na Kosovu, kumoubistvo Karađorđa, neuspeli rat Obrenovića sa Bugarima, ubistvo kralja Aleksandra (onog prvog Prvog), katastrofu na Legetu, ubistvo kralja Aleksandra (onog drugog Prvog), za dolazak Tita i komunizma, za odlazak Tita i komunizma, Dejton, Oluju, Solanu, malu Milicu, 5. oktobar, hapšenja "heroja" srBskih, ubistvo Miloševića, paljenje ambasada i džamija, pljačku prodavnica sportske opreme, klerofašističko divljanje navijača i besnih popova, Šešeljeve dilove i cinkarenja po Hagu, propast privrede i društva, Savamalu, najnoviju kosovsku vlast "naših" i "njihovih" kretena... i ko zna koliko još boleštija koje nam tek slede, definitivno je kriva pena od piva i kapućina na ustima.
- Pena?
- Može.


Kako stoje stvari, ispada da je celokupna istorija Srba samo jedna velika i beskonačna pena-party, i ništa drugo. Eto, čak se i g. Fontana, koji svake božje večeri prosipa sve i svašta širom domaćih nacifrekventnih medija, zapenušao kao da mu je neko u usta sipao deterdžent. OK, to smo već viđali širom naše zemlje ponosne (od Prestonice do najudaljenije palanke) ali da se čak i Vrhovna Fontana zapenuša, pa još toliko - zaista nismo.
Ovako sumanuto penušanje se može videti samo kod epileptičnih napada.
I kod besnila.


Kada besnilo, u jednom podivljalom i pomahnitalom društvu, postane stil društveno poželjnog ponašanja od vrha do baze, onda nije više čudno ni kada zapenušana usta zamene hladnu glavu i zdrav razum. U takvim društvima pena kad-tad krene da se valja po ulicama, najavljujući da za njom sledi nešto drugo i još gore. I klizavije.
Eto, čak se i Julinovo sumanuto "komandovanje" Vojskom sve više uklapa u ovaj penasti stil: tu su đevojke, a tu su i pena topovi. Pa kad krenemo da penom oslobađamo Kosovo... ih!


U stvari, svo to penasto ludilo je krenulo pre daleko manje godina nego što nam ovih dana podmeću. Sve je započelo 2011. sa penom ispod Tominog dupeta, onom morskom. Bilo joj je potrebno šest i po godina da stigne do Velikih Usana, i sada je konačno tu.
Zapenušala zabava može da počne.

Tuesday, 12 September 2017

Stvar perspektive


"Sve će se u daljini spojiti u jednu tačku."



Kada bi u Srbiji, kao u ostatku sveta, važila pravila - u saobraćaju, politici, u bilo čemu - onda niko ne bi ni pomislio da pređe preko duple crte, niti bi se ona u nekoj "dalekoj daljini" stopila u jednu tačku. To bi važilo bez obzira da li ta tačka predstavlja ulaz u mračni tunel u kome smo svi. Ne bi važilo čak ni iz žablje perspektive, jer je sveopšte poznato da se žaba trudi da pređe preko puta i da je pritom neko ne zgazi, a ne da u nedogled prati horizontalnu signalizaciju. I upravo, po prvi put u svojoj & tuđoj istoriji, kradikalska vlast je od života napravila video igricu u kojoj žaba ne čačka mečku pokušavajući da pređe na drugu stranu ulice, niti piša uz vetar, i - što je suština cele igre - uvek je na liniji. Obavezno.
Elem, u ŠaBcu je jedna kradikalka prebegla u Dulovu skupštinsku ekipu. Najbolje bi bilo da sad svi odbornici SNS prelete kod Petrovića, pa se onda svi tako kompljet prečlane kod Ničića. U stvari, nema potrebe za tim međukorakom (niti je više moguć), dovoljno je da svi skoče u Savu; voda će ih ionako odneti do BgH2O, pravo Vučiću pod noge. Proprane.
Boško je morao onako, jer Timok ne teče uzvodno, već samo niz dlaku pa u tačku.
Beoslon nije mogao da se uklopi u tu tačku jer je ona za njega ipak pretesna, zato je šutnut.
Kolektivni prelazak zaječarskog oborkneza na stranu beogradske vlasti manje liči na prelet, poput šabačkog, više je to bio stampedo krda koje je neko sa otvorenog polja uterao u kontrolisani tor. Nije to nešto novo, a ni poslednje od takve sorte. Problem je u tome što zaječarski i niški preleti šalju drugačiju poruku od šabačkog, a Dinić o tome piše u svom tekstu na Peščaniku.
Međutim, niški prelet - naročito - bezbroj puta je gori od tamo neke šabačke prculje, koja ionako nije promenila ništa u čivijaškom odnosu snaga. Tu se ne radi samo o matematičkom 2:1 odnosu broja niških i šabačkih ptica-serica. Niški slučaj je prava slika domaće političke scene, jer je njegov malignitet ono što uništava naše (političko) društvo; obeućena šapčanka je samo lutajuća metastazica. Zastupnička metastarletica, kakvih su puni Skupština Srbije i ministarstva.
Pobogu, pa kako, zašto? Što su baš nesrećne ex-žute-ko-dupla-štrafta nišlije toliko krive?
Zbog toga što su prešle preko duple&žute crte koja se ne prelazi, ako zaista hoćemo red u ovoj kući.
Zato što je upravo to dokaz suštinskog nepostojanja različitosti među njima.
"Ako dovoljno dugo gledate u ambis, ambis će početi da gleda u vas", napisao je Niče, objašnjavajući da je poimanje okoline stvar naše percepcije. Nije sve u perspektivi, ima nešto i u (samo)poštovanju bez koga je paralelne crte moguće spojiti u jednu tačku mnogo pre i bliže nego što se čini.

Stvarno, dokle bre više da vam se crta.


p.s.
Ovi u Google su stvarno veliki pokvarenjaci. U polje za pretragu ukucaš "Ničić prešao u SNS" da pronađeš datum kada je to objavljeno, a američke barabe te pitaju "Da li ste mislili: Vučić prešao u SNS"
Mada, ako bolje razmislimo, to i nije toliko zajebancija koliko na prvi pogled izgleda.
Stvarno, kada jednog dana ovdašnje sve i svako budu postali jedno tj. On, svakako neće sumanuto delovati vest:
"Država To Sam Ja prešao u SNS".

Monday, 11 September 2017

Uhapsiše Beoslona



Pa šta je bre ovo - ovaj svet se stvarno izokrenuo, đe udari svoj na svoga?!
A da mu nije kum smestio, onako, po srBski - em domaćinski em tradicionalno? Ili je on, ili je On - Mali ili Veliki oborknez - al' neko svakako jeste. Ne bi estradni menaŽDer uludo ulagao u konja, osim ako neko drugi ne uloži više kako bi ga nadjahao.
Kako god bilo (a biće), ponovo će se sve svesti na izmenu starih narodnih poslovica u nove, napredne - dobićemo "tresla se gora, rodio se beoslon". I na onu staru, koja se nikako ne da izmeniti - "sve su to moj do mojega".
Ne znamo da li će Beoslon biti otperjan baš u niški zatvor, jer ni Genčićeva vila nije za bacanje a ušetedilo bi se i na gorivu za transfer & dnevnicama za službeni put do tamo (bez nazad, samo napred). Mada, ostaje nejasno zašto Mirkovića, umesto u zatvor, ne pošalju u neku od srpskih ruiniranih bolnica. Možda se i njima tada posreći oko renoviranja.
Tko bi to znao reći...
Anyway, zaista nije lepo od domaćih izdajnika, stranih plaćenika, pacova, hijena, domicilnih ništarija, mrzitelja i nedostojnih ljudi da se smeju tuđoj nesreći.


Kad se kradikali kolju među sobom, najbolje je ostati mrtav 'ladan.
Eto nama još jedne, najnovije narodne poslovice.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...