Saturday, 21 April 2018

POiV


POiV
1) ispiranje mozga u rahmetli JNA, skraćenica za "Političko obrazovanje i vaspitanje"
2) ispiranje mozga u kradikalskoj Srbiji, skraćenica za "Propaganda, Obeućivanje i Veronauka"


Vernik: Veruješ li ti u Boga?
Ateista: Ne.
Vernik: Dobro, poštujem.
Ateista pomisli da će ga ostaviti na miru.
Vernik: Danas se posti.
Ateista ćuti.
Vernik: Postiš li ti danas?
Ateista: Ne 
Vernik: Valjalo bi da postiš, to je samo jedan dan. Šta će da ti fali?
Ateista ćuti.
Vernik: Ne valja ti to što ne veruješ. Veruj za svaki slučaj. Deda tetke moje komšinice nije verovao i udario ga grom na svetog Iliju. Posle počeo da veruje.
Ateista: OK.
Vernik: Prekrsti se slobodno, neće ništa da ti bude.
Ateista: Ne, zašto bih?
Vernik: Šta gubiš? Šta će da ti fali? Moj otac je bio komunista, sad se krsti. 
Ateista: Ja nisam komunista. 
Vernik: Sve je to isto. Ne budi lud, Bog sve vidi, ti veruj da ti posle ne bude kasno. Ne znam šta je sa tobom? Đavo te uzeo pod svoje. Možda bi trebalo da se pričestiš i ispovediš. Sestri moje babe je pomoglo. Hoćeš da odemo zajedno?
Ateista: Ne.
Vernik: Stvarno si lud. Ne mogu da shvatim da ne veruješ u Boga. Šta je ušlo u tebe? Sotono, nekad si bio normalan.
Ateista: Slušaj, ostavi me na miru. Jebe mi se za tvog nepostojećeg imaginarnog boga i biblijske besmislice. Veruj u gorući grm koji govori, zmije koje govore, bezgrešno začeće, vaskrsenja i ostale bajke. Mene to ne zanima.
Vernik: Što si tako agresivan? Namećeš svoj ateizam. Ti nisi ateista, ti mrziš Boga. Pokušavaš meni da nametneš svoje neverovanje. Nemaš poštovanja prema mom verovanju. Užas.
Isti vernik, kasnije u diskusiji: Ja nemam ništa protiv ateista, već protiv novoateista koji agresivno nameću svoje neverovanje.
A može i ovako:

Drug Član: Veruješ li ti Vučiću?
Nečlan: Ne.
Drug Član: Dobro, poštujem.
Nečlan pomisli da će ga ostaviti na miru.
Drug Član: Danas se glasa na izborima za Vučića.
Nečlan ćuti.
Drug Član: Glasaš li ti danasn za Vučića?
Nečlan: Ne 
Drug Član: Valjalo bi da glasaš za Njega, to je samo jedan glas. Šta će da ti fali?
Nečlan ćuti.
Drug Član: Ne valja ti to što mu ne veruješ. Veruj mu za svaki slučaj. Deda tetke moje komšinice nije mu verovao i udario ga grom na Sv. Lava Katanskog po njihovom, tj. na Sv. muč. Konona Baštovana i prep. Marka Podvižnika po našem kalendaru. Posle počeo da mu veruje.
Nečlan: OK.
Drug Član: Prečlani se slobodno, neće ništa da ti bude.
Nečlan: Ne, zašto bih?
Drug Član: Šta gubiš? Šta će da ti fali? Moj otac je bio komunista, sad se prečlanio. 
Nečlan: Ja nisam komunista. 
Drug Član: Sve je to isto. Ne budi lud, Vučić sve vidi, ti mu veruj da ti posle ne bude kasno. Ne znam šta je sa tobom? Mrzitelji i nedostojni ljudi te uzeše pod svoje. Možda bi trebalo da se prečlaniš i zalepiš po neki plakat sa Njegovim likom. Sestri moje babe je pomoglo. Hoćeš da idemo zajedno?
Nečlan: Ne.
Drug Član: Stvarno si lud. Ne mogu da shvatim da ne veruješ Vučiću. Šta je ušlo u tebe? Žutaro, nekad si bio normalan.
Nečlan: Slušaj, ostavi me na miru. Jebe mi se za tvog nepostojećeg imaginarnog Vođu i kradikalske besmislice. Veruj u gorući grm koji govori, zmije koje govore, bezgrešno začeće, vaskrsenja i ostale džidipi bajke. Mene to ne zanima.
Drug Član: Što si tako agresivan? Namećeš svoje nečlanstvo. Ti nisi Nečlan, ti mrziš Vučića. Pokušavaš meni da nametneš svoje nečlanstvo. Nemaš poštovanja prema mom članstvu. Užas.
Isti Drug Član, kasnije u diskusiji: Ja nemam ništa protiv Nečlanova, već protiv Novonečlanova koji agresivno nameću svoje nečlanstvo.


Kako god da se okreneš - feldkuratura ili ketehizis - pazi samo da ti ne ispadne sapun.

Thursday, 19 April 2018

Rat i mir



Dobro bre, Ameriko i Englesko, pa taman je Gospodar Vučić uspeo da vam spreči Treću svetsku vojnu i taman je Pajaco Marić ćirilicom (u Vođino ime) potpisao sa dr Haradinajem aneks Rezolucije 1244 pred hiljadama Aleksandrovih Svedoka okupljenih oko malih ekrana, i opet se Neko našao pametan da muti vodu i priziva rat sa Hrvatskom zbog Kosova - bez Vođinog znanja em odobrenja?!
Hm...

2-u-1: Amewčki Slon i Wuski Medžed u istom buretu

Znate šta - vi, Svetske Sile - neće bre moći više to tako! Taj vaš agent koga ste ubacili u naše praosnivačke redove ima biti skinut sa platnog spiska savetnika, pa ćete vi da vidite! Činišvoliko, koekude, jokmore, drž' - i tačka!!
Sa platnog spiska narodnih poslanika skinut biti neće, jer je to nešto sasvim drugo: to je narodna volja, kod nas je to svetinja a ne k'o kod vas, Ameriko i Englesko.


A Ratimir k'o Ratimir - stanje redovno.
Garant mira i faktor stabilnosti je to, nije On zajebancija... k'o Neki tamo.

***
Himna za danas, četvrtak 19. april 6. godine napredne:


Tuesday, 17 April 2018

I love the man in ZTO


- Crna garderoba ministra Vulina nije vojna uniforma, već zaštitno-tehnička odeća domaće proizvodnje, i njeno nošenje se ne protivi zakonu.

ZTO: ministarska (gore) i gušterska (dole)

- Sve žene mlađe od 50 godina biće pozvane na vojne vežbe. Svi građani Srbije, bez obzira na pol, biće obučeni za postupanje u eventualnim ratnim i vanrednim situacijama. Vodićemo računa i o starosnoj granici, jer nećemo dozvoliti da žena od 60 godina bude deo obuke za vanredne situacije.

Spomenar: slike sa nekih od prethodno održanih obuka za vanredne situacije.
Jasno se vidi da učestvuju svi građani Srbije, bez obzira na pol i godine.


Ambicija mi je bila da imam ambicije
Ali osim snova ništa drugo nudio nisam
Siguran život beše tako primamljiv
Brošure, poklončići, na njih sam se primio
Samopouzdanje sam povratio
Maskirno sam navukao
Jer ženske se na onog što puca pale
Čoveka u uniformi baš vole



Vaistinu ZTO!


Monday, 16 April 2018

Hemoroidiot


Šta su zapravo hemoroidioti?
To je jedna veoma prisutna pojava, 99% izvođača javnih radova ih ima stalno ili s vremena na vreme. Ponekad ne izazivaju simptome, pa ih tada i ne konstatujemo, ali ponekad mogu dovesti do svraba, nelagodnosti, krvarenja, bolova i ostalih političko-erotskih nadražaja. Iako mnogi veruju da su hemoroidioti uzrokovani hroničnom konstipacijom, logorejom, dugačkim sedenjem i snažnim naprezanjem, malo je dokaza koji podržavaju tu vezu. Možda će nam svima biti lakše kada čujemo da su i najveći velikani svetske istorije patili baš od hemoroidiota (Napoleon, Gogolj, Karl Marks, Hemingvej, Džerald Ford, Merilin Monro, Elizabet Tejlor... Klinton, Tramp, arapska braća, Angela Merkel, Putin, Aleksandar Čepurin). Ne dozvolimo da nas hemoroidioti sputaju u ostvarivanju naših velikih dela!


Šta je Fakju?
To je preparat za tretman nepostojećih hemoroidiota ali i onih u najavi - služi kako za njihovo stvaranje tako i za dugotajno održavanje. Taj postupak je u našem narodu poznat pod pežorativnim nazivom "karićočepurenje". Osnovni sastojci su cinkaroš-oksid, fakofein, omnibeskrupulozin, džepatrombin-hlorid, poltronosteroidi i polimasni vodonik-sulfidni premaz za negu kose, tena, nazalnih dlačica i biografije.

Što je najvažnije, Fakju je u potpunosti proizvod domaće pameti.
Kako se koristi Fakju?
Supozitorije se koriste za lečenje unutrašnjih, dok mast možete koristiti i kod unutrašnjih i kod spoljašnjih hemoroidiota. Ako nije drugačije propisano, naneti aplikatorom mast 2-3 puta dnevno na/u omiljena mesta tj. jednu supozitoriju u debelo crevo 2-3 puta na dan. Kada dođe do poboljšanja situacije, terapiju nastaviti sa jednom (omiljenom) supozitorijom na dan.


Upozorenje
Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa svojim lekarom, farmaceutom, medijskim savetnikom i astrologom. Ovo upozorenje obavezno pročitati što je brže i nerazumljivije moguće!

***
Čepurin...
Karić...
Zamalo da napravim geg.


Saturday, 14 April 2018

Topovska šupa


Jeremija je "palio topa", odigrao kolo... i na kraju odsvirao svoje, postao legenda narodnjaka.
Crveni Vojvoda je nišanio, okidao, huškao, vatru potpaljivao benzinom i vodom, regrutovao, izazivao, vređao, sastavljao pa čitao spiskove nepodobnih i otpisanih, proterivao, saučestvovao, ljuštio banane i advokatska čela, šepurio se, lagao, cinkario, robijao, potezao pištolj na studente, obučavao svoje učenike i stvarao sebi naslednike... i na kraju popio presudu za ratni zločin, postao moneta za potkusurivanje Zapada i naprednjaka.
Svakom prema zaslugama.


I šta sad?
Ništa. Srbija je sigurna kuća za osuđene ratne zločince svih fela i najnesigurnija kuća za svoje građane. U stvari, Srbija je jedna velika topovska šupa, u mraku, krcata džebanom i fitiljima, i tobdžijama koji povazdan žmure dok nišane u sve nas.
Jeremija i Đole Haubica su izmišljeni likovi, ali ovakvi desno su stvarni da stvarniji ne mogu biti.
Zato je tako kako nam je.

Thursday, 12 April 2018

Nikad izvini



Dr Aleksandr Krogan je 2014. godine napravio fejsbuk kviz-aplikaciju koju je nazvao "Ovo je vaš digitalni život". Verovatno ste primetili da mnogi od vaših prijatelja sa fejsbuka postuju gomile sličnih aplikacija. Možda ste čak i sami popunili neki od tih kviz-upitnika, ne bi li otkrili koji ste lik iz priča o Hariju Poteru ili na koje umetničko delo ličite.
Više od 270 hiljada ljudi se primilo, preuzelo i koristilo Kroganovu aplikaciju.
Da bi to mogli da urade, prihvatili su uslove korišćenja aplikacije, čime su dopustili ne samo prikupljanje i korišćenje svojih već i ličnih podataka svojih prijatelja, od kojih većina verovatno nikada nije ni čula za postojanje te kviz-aplikacije.


Svetska mreža je Kroganu omogućila da pristupi podacima 50 miliona profila sa Fejsbuka; od toga je on oko 30 miliona uspeo da upari sa podacima na drugim platformama kako bi otkrio stvarni identitet tih korisnika. Sve te podatke je Krogan prikupio uz dozvolu Fejsbuka - tako što je izjavio da će biti upotrebljeni u "akademske svrhe".
Umesto toga, Krogan je sve te podatke predao kompaniji u kojoj je zaposlen - sada već "čuvenoj" Kembridž Analitici, koja je upravo na taj način porekršila pravila Fejsbuka. Fejsbuk je za to curenje podataka saznao 2015. godine kada su celu aferu razotkrili novinari Gardijana, pa je iz Cukerbergove kompanije naloženo Kroganu i Kembridž Analitici da izbrišu sve prikupljene korisničke podatke.
Fejsbuk im je poverovao na reč da će tako i postupiti.

- Hej, sve je obrisano, zar ne?
- Pa naravno! Sve smo u potpunosti izbrisali.

A nisu.
Britansku Kembridž Analitiku finansira ista porodica Merser koja finansira i američki Brajtbart. Stiv Benon je bio potpredsednik te kompanije, koja je potom postala digitalna produžena ruka Trampove predsedničke kampanje. Iskoristili su podatke koje je Krogan prikupio, kako bi kreirali profile američkih glasača i napravili, kako je to jedan od njihovih bivših službenika rekao novinaru Gardijana, "alatku za vođenje psihološkog rata" u vreme izbora 2016. godine.


Fejsbuk je imao prava da proveri i otkrije da li podaci ipak nisu bili obrisani. Kompanija je odlučila da to ne uradi.
Kada je cela afera isplivala na površinu, američki i britanski nadležni organi su zahtevali odgovore na neka pitanja... Međutim, odgovor je jednostavno glasio: "To je stvar Fejsbuka." Njihove informacije o vama su njihov proizvod, ali oni se prave veoma nevešti kada se postavi pitanje šta se sa tim podacima dešava kada napuste njihovu platformu.
Mark Cukerberg je potom odbio da se pojavi pred komisijom britanskog Parlamenta, ali je ipak odlučio da se odazove pozivu američkog Kongresa.
I tako je vlasnik Fejsbuka otišao u Vašington...


... i vratio se, ali ne na magarcu.
Prorok se odavno preselio iz Jerusalima na Fejsbuk. Eno ga u oglasima, sa desne strane vaših profila. Ne skida se odatle.
A vi i dalje klikćite na svaku šarenu sličicu i ogromna slova koje vam podmetnu.

Wednesday, 11 April 2018

Izložba



Izložba dokumenata "1918-2018: 100 godina diplomatskih i kulturnih odnosa Srbije i SAD", koju je priredio negotinski Istorijski arhiv, otvorena je danas u Domu kulture "Stevan Mokranjac".
Antiameričke bljuvotine, ispisane sprejom na stepeništu Doma kao sačekuša za Eriku Kin (atašea za kulturu američke ambasade u Srbiji), prefarbane su jutros na brzinu nekom sivom bojom, nalik bronzi za čunkove. Da ne ličimo na Teheran baš toliko.
Zato je dežurni Ulični Komentator, premazan svim bojama, imao redovan domaći zadatak da širi abrove: "Jel, a će izlože i one uranske bombe što mi devedezdevete* bacali na babinu njivu u Prahovo, mjkmjbmfšsčku?!"
*(budala, ovde su '99 skladište Jugopetrola bombardovali nemački i turski avioni)
Na odgovor "Ne, ali biće ona jaja u prahu bez kojih bi i ti i baba riknuli od gladi posle rata" usledila nova kontraofanziva združenih vidova i rodova retardiranosti:
"Pa gde su to bacili, to nema kod mene u dvorište. Ne treba mene oni da hrane! Ne treba mi ništa od njih! Ja ću jedem luka iz moje bašte, a oni će unište prvo Siriju pa će je posle opet izgrade po svom, jer oni sve rade iz interesa!"
Ehm, kako bi to kazao drug Sredoje - naglas jesam rekao "Koji luk, kineski?" ali u sebi sam takođe rekao i '"Jedi bre 💩"


Ovaj poster iz 1915. godine postoji i u tzv. istorijskoj postavci negotinskog Muzeja - poziv Komiteta za pomoć Srbiji upućen američkim građanima u cilju prikupljanja finansijske pomoći savezničkoj zemlji u Prvom svetskom ratu. Muzej nema izložena Trumanova jaja i mleko u prahu, niti fiskalne račune za stotine miliona dolara američkih poreskih obveznika, uloženih u Srbiju nakon 2000. godine.
Upravo je ovo poslednje, izgovoreno od strane jednog od organizatora izložbe, uz odobravanje dela publike, postalo psorijastično neizdrživo za lokalnog komunjarskog poglavicu, koji je morao jednostavno da ustane i napusti izložbeni prostor. Nije imao snage za toliku količinu propagande i laži, koju ni Pink&Informer u sadejstvu ne mogu da mu isperu iz ušiju i one jedne moždane vijuge koja ih spaja. Obično je tako kad među nogama imaš kilavu prostatu a među ušima beskrajnu prostotu bez padeža i pardona.
A eksponati vezani za bombardovanje  kako u vreme, tako i oni od pre i nakon njega - nisu u Muzeju. Eno ih po čaršiji, seru gladni, ljube fantazmagoričnu "bratmajčinu Rusiju" u guzicu dok drndaju američke kompjutere, fejsbuke, kola, televizore, telefone, sokoćala... koje je, naravno, sve izmislio Tesla, taj najpoznatiji austrougarski Srbin iz Amerike, pa potom prodao patente Tajvanu, Turskoj, Indoneziji, Kini i Indiji pedeset godina nakon svoje smrti - kako bi svi ti podrepci dve najmoćnije svetske sile mogli da zarađuju na napaćenom srBskom narodu.

Ko izvuče kratku slamku - piše grafit, a ko dugu - farba ga bronzom.
Važno je da se vidi kako mi brinemo o gostima. A sad, svi na svoje zadatke!

Šta li će tek biti na dnevnom redu palanačkih abronoša kada za mesec dana na dnevni red dođe priča o 50 godina od potpisivanja međudržavnog sporazuma između SFRJ i SR Nemačke, zahvaljujući kome su naša sela počela da liče na predgrađa Frankfurta, Bona, Dortmunda, Hamburga, Minhena, Libeka, Štutgarta, Ulma...
U stvari, neće biti ništa. Od nemačkih penzija baba i deda žive ovdašnji kradikali i komunjare (naročito oni) - baš kao i ostali domaći izdajnici i ostala opozicija. Ne seče se grana na kojoj sediš, ne kolje krmača koju sisaš, ne odričeš se glasova i para gastosa. Osim, naravno, ako je sve to američko. Onda... može.
Ne menjaju se naše rajhsmarke za njihove jevrodolare, jokmore - i tačka.

Umalo da zaboravim:
Amerika je najveća fašsčka zemlja na svetu.
Heil Stahlin!

Friday, 6 April 2018

San dug 50 godina


Deset stvari za koje istoričari tvrde da još uvek ne znamo o Martinu Luteru Kingu.


U sredu 4. aprila, po pedeseti put je obeležen dan kada je ubijen Martin Luter King Mlađi (15.01.1929 - 04.04.1968). Iako je dan njegovog rođenja predsednik Ronald Regan 1983. proglasio za nacionalni praznik a deca širom sveta u školama uče neke od njegovih najpoznatijih govora, postoje neki aspekti njegovog života koji su još uvek slabo ili nikako poznati javnosti. Neke od njih možda svesno ne spominju jer ne spadaju u one prijatne, dok su drugi možda izgubljeni u moru informacija i dezinformacija o njegovom liku i delu. Magazin Time je, povodom pedesetogodišnjice atentata na Kinga, intervjuisao desetoro istoričara (čije su knjige o njemu već izdate, ili su u pripremi) upravo na pomenutu temu:
Šta to ljudi još uvek ne znaju o Martinu Luteru Kingu?

Evo odgovora.

1. Geri Dorijen (Breaking White Supremacy: Martin Luther King Jr. and the Black Social Gospel 2018)
Dr. King je u poslednjim godinama svog života bio radikalniji od svojih saradnika. On je kongres Južnjačke hrišćanske konferencije (SCLC) premestio u Čikago, iako se njegovi pomoćnici nisu slagali sa tim potezom. U Čikagu su ga kamenovali, zbog čega je svoju ekipu upozorio na to da beli Amerikanci nikada neće pristati na to da se u školama i naseljima integrišu sa njihovim obojenim sunarodnicima. Posebno je naglasio da su se beli Amerikanci "bukvalno trudili da istrebe indijance". Nije se slagao sa establišmentom aktivizma za građanska prava, niti administracijom Lindona Džonsona i njegovih saradnika, otvoreno se suprotstavljajući učešću Amerike u Vijetnamskom ratu. Zalagao se za uvođenje minimalne garantovane zarade i gorko se jadao kako ne sme javno da govori o demokratskom socijalizmu. Na kraju je spomenutu Konferenciju uvukao u kampanju za pomoć sirotinji, čime je prevazišao čak i Džejmsa Bevela (koji je obično drugima služio kao barometar da li je King u svojim aktivnostima išao predaleko). Nakon ubistva, sećanje o tome da je King borbu preneo u Čikago, vodio protestna okupljanja protiv Vijetnamskog rata i ekonomske nepravde, izbacilo je u prvi plan suštinu "Black Power" pokreta dok je kampanja za pomoć siromašnima nestala u izmaglici bezopasnog idealizma. King se pretvorio u neku vrstu eteričnog mita o plemenitom moralisti. Teško da se bilo ko više seća da je King za života bio najomraženija ličnost u Americi. Ono što nam je zaista danas potrebno, jeste sećanje i razumevanje protiv čega se to on zaista borio.

2. Endra Gilespi (Race and the Obama Administration: Substance, Symbols and Hope 2015)
Stručnjaci za istoriju, teoriju i afroameričke studije, koji nas opominju da budemo oprezni po pitanju komforne i pročišćene verzije lika i dela dr. Kinga, obično ukazuju na protivljenje Vijetnamskom ratu i lični krstaški rat protiv siromaštva kao ključne dokaze njegovog radikalizma. Te kritike jesu bitne, ali fokusiranjem na stavove koji su važili krajem šezdesetih godina, lako ćemo prevideti da je King i pre toga imao radikalne stavove i ponašanje. U svojoj knjizi "Why we can't wait", koju je napisao 1963. nakon Marša na Vašington, King demonstrira kako je njegov jasan i elokventan san koji je artikulisao na stepenicama Linkolnovog memorijalnog centra zaista zasnovan na multikulturalnom poimanju Amerike (koje je prevazišlo klasičnu crno/belo podelu) kao i na klasnoj svesti koja je kritikovala forsiranje potrošačkog društva i bila duboko svesna strukturalne nejednakosti koja je vladala u američkom društvu. King u knjizi predlaže metode nenasilnog otpora, i podstiče čitaoce da u prvi plan stave svoje političke stavove i akcije zasnovane na etici i intelektualnoj doslednosti. King iz 63/64 je podjednako bio radikalan kao onaj iz 68.

3. Majkl K. Hani (To the Promised Land: Martin Luther King and the Fight for Economic Justice 2018)
Mnogi ljudi još uvek Kinga prvenstveno vide kao "lidera borbe za građanska prava", a pritom previđaju verski aspekt njegovog društvenog angažmana. Kao Isusov sledbenik, čvrsto se držao nenasilnih akcija i vizije "zajednice zasnovane na međusobnoj ljubavi". Oštro je kritikovao američku rasnu verziju kapitalizma, koji "daje luksuz klasama a otima hleb masama". Tesno je sarađivao sa sindikatima, koje je nazvao "najjačim protivotrovom za siromaštvo". Tokom kampanje za pomoć siromašnima, zahtevao je preuređenje nacionalnih prioriteta - umesto finansiranja rata, poreskih olakšica i državne pomoći bogataškim firmama u krizi, treba svakome pružiti priliku za kvalitetno obrazovanje, zdravstveno osiguranje kao ljudsko pravo, pristojan posao i zaradu dovoljnu za normalan život. U Memfisu je pozvao na "ekonomsku ravnopravnost" i doslovno stradao u borbi za prava radnika na sindikalno organizovanje. Pored borbe za građanska i glasačka prava, sprovodio je nenasilnu, moralnu revoluciju i viziju sveta bez nasilja, mržnje, rata, siromaštva i ugnjetavanja. Danas mnogi i dalje ne shvataju dubinu Kingovog "sna" - to je razlog zašto on nije zaživeo u društvu, i to ne samo u američkom već svuda.

4. Stiven Livingston (Kennedy and King: The President, the Pastor, and the Battle over Civil Rights 2017)
Većina ljudi ne zna da je King bio (doduše, nepriznati) savetnik iz senke predsednika Džona F. Kenedija. Jedan od primera koji to pokazuju, desio se na Dan majki 1963, nakon sukoba u Birmingemu (Alabama) koji su trajali cele noći, nakon što su beli rasisti bacili bombe na štab demonstranata koji su protestvovali zbog kršenja ljudska prava, ali i na kuću Kingovog brata. Kada se Kenedi u Beloj Kući sastao sa svojim savetnicima, kako bi razmotrili mogućnost angažovanja federalnih trupa, poslao je pomoćnika državnog tužioca Berka Maršala u drugu sobu i rekao da telefonom nazove Kinga. Predsednik nije želeo da King sazna kako mu je potreban njegov savet usred tog ključnog sastanka. Nije želeo ni da javnost to sazna - Kenedi nije sebi mogao da priušti političku štetu koju bi mu nanelo saznanje o bliskosti sa Kingom. Tokom telefonskog razgovora, King je Maršalu rekao da predsednik treba da osudi bacanje tih bombi, a on će sa svoje strane učinit sve što bude mogao da obuzda nasilje. Kenedi se preko televizije te noći obratio naciji, vojska je ostala u kasarnama, a Birmingem je narednih nekoliko nedelja bio miran. Sledećeg meseca, Kenedi je najavio planove za donošenje zakonske regulative na polju građanskih prava u svom obraćanju u kome su jasno prepoznati delovi Kingovih govora. Kongresmen Džon Luis je tada rekao da je samo postojanje i prisustvo Kinga imalo direktan uticaj na savest Džona F. Kenedija.

5. Šejla Nanali (Trust in Black America: Race, Discrimination, and Politics 2012)
Dr. King je znao da američke političke institucije saučestvuju u rasnoj diskriminaciji. Međutim, on je verovao u njihovu institucionalnu moć na putu ka ostvarivanju demokatije kako u teoriji tako i u praksi. Jedan od načina za institucionalizaciju ravnopravnosti, po njegovom uverenju, bila je izvršna moć u rukama američkog predsednika. U jednom članku iz 1961. godine on je napisao da veruje kako bi (tada) novoizabani predsednik Džon Kenedi upotrebom izvršnih naredbi, ovlašćenja i same predsedniček funkcije mogao da pogura društvene promene. Predsednik bi mogao da preusmeri deo sredstava iz federalnog budžeta ka akcijama protiv rasne diskriminacije, kao i da imenuje "Državnog sekretara (ministra) za integraciju" koji bi (po Kingu) nadgledao takve aktivnosti širom Amerike. U saradnji sa državnim tužiocem koga imenuje predsednik - a Robert Kenedi je upravo to bio - koji bi se na zakonskim osnovama suprotstavio rasnoj diskriminaciji, King je u predsedniku video glavnog igrača u politici sprovođenja građanskih prava. Međutim, Kingov optimizam na račun demokratskih političkih nstitucija vremenom je slabio, kako je raslo nasilno suprotstavljanje rasnoj jednakosti kao i otpor federalnim nadležnostima nad vlastima pojedinačnih saveznih država. Uprkos svemu tome, Kingov stav o američkom političkom sistemu govori o njegovoj svesnoj veri (mada ponekad i nevoljnoj) u delanje američkog političkog sistema ka uvođenju rasne jednakosti.

6. Barbara Rejnolds (My Life, My Love, My Legacy by Coretta Scott King 2017)
Ljudi previđaju činjenicu da je Koreta Skot King bila Martinov saradnik u najvećim i najuspešnijim događajima borbe za ljudska prava našeg doba. Za života su je nazivali suprugom, a nakon njegove smrti udovicom, iako je ona bila daleko više od (samo) toga - njih dvoje su funkcionisali kao tim. Na samom početku njihovog pokreta, ona je držala koncerte kako bi finansirala SCLC, kojim je predsedavala i održala prvi govor prilikom njegovog osnivanja 1957. Tokom bojkota gradskog prevoza u Montgomeriju (Alabama), u čijoj organizaciji je Koreta 1956. učestvovala zajedno sa Rozom Parks, jedne noći je iz dečije sobe začula prvo tup udarac o trem kuće a potom i eksploziju. Narednog jutra se pojavio Martinov otac i rekao da je vodi u Atlantu jer ne želi da mu unuci stradaju u Montgomeriju. Ustala je i rekla: "Ne razumete. Ja jesam udata za Martina, ali sam takođe i za ovaj pokret." Imala je hrabrosti da tu ostane, vodi i podigne četvoro dece bez straha. Znala je da upravo učestvuje u pisanju istorije.

7. Džozef Rozenblum (Redemption: Martin Luther King Jr's Last 31 Hours 2018)
Čuvena je Kingova izjava da ga ne pamte po brojnim priznanjima koje je primio, već jednostavno kao "glavnog dobošara pravde." Ova metafora ukazuje na njegovo vođstvo kampanja za rasnu pravdu održanih u mnogim gradovima. Mnogi će pomisliti da je on inicirao te kampanje na način na koji glavni dobošar vodi svoj orkestar na početku nastupa. Zapravo, King nije bio pokretač niti jedne jedine kampanje za građanska prava između 1956. i 1968. godine, po kojima je i poznat - osim one prve: bojkot u Montgomeriju, tokom decembra 1955. On nije učestvovao na početku protesta u Olbeniju, Birmingemu, Selmi, Sent Ogastinu, Čikagu ili Memfisu. On se naknadno priključivao u poodmakloj fazi svake od tih kampanja, davao im novu infuziju svojom harizmom vođe, govorničkim umećem i nenasilnim principima - što njegovo zaveštanje čini potpuno novim i drugačijim. Međutim, kada je ubijen u aprilu 1968, on je upravo započinjao kampanju za okončanje siromaštva u Americi, koju je nazvao "Kampanja sirotinje" i predvodio je od samog početka.

8. Tomi Šelbi (To Shape a New World: Essays on the Political Philosophy of Martin Luther King Jr. 2018)
Svi znamo da je King bio baptistički sveštenik, vođa pokreta i veliki govornik. Pored toga, on je bio i filozof. Mnogi pogrešno tumače Kingove nesuglasice sa Malkolmom Iks i zagovornicima Crne Moći, kao niz rasprava o suštini strategije. Međutim, King je podjednako razmišljao i o ciljevima i o sredstvima. U svojim knjigama i govorima, on se pitao onako kao što to filozofi rade još od Platonovog vremena - "Šta je pravda?"; često je dolazio do iznenađujućih odgovora, kao što je potreba za radikalnom redistribucijom dobara ili zagarantovana minimalna zarada. U esejima poput "Pisama iz birmingemskog zatvora", King ispituje pravo značenje demokratije i njenu vezu sa obavezom poštovanja zakona. Čak i po pitanju sredstava, ne treba ga gledati na sužen "šteta ili korist" način. On je insistirao na tome da nisu sva efikasna sredstva moralno prihvatljiva niti hvale vredna. Samopoštovanje, solidarnost, požrtvovanost i izdržljivost spadaju u vrline potlačenih. Očaj, ogorčenost, gnev i cinizam spadaju u tragične poroke. King se trudio da identifikuje vrednosti koje bi bile vodilje našeg otpora nepravdi. Njegova učenja o ljubavi, dostojanstvu, nenasilju, nemirenju i nadi moraju biti posmatrana u tom svetlu.



9. Brendon M. Teri (To Shape a New World: Essays on the Political Philosophy of Martin Luther King Jr. 2018)
Nakon pobune u Votsu (1965), King je veći deo sledeće godine proveo u Čikagu, gde se sa porodicom preselio u jedan iznajmljeni apartman kako bi dramatizovao stanje nepravde kojeje vladalo u gradovima na severu Amerike. Tu je napao stambenu segregaciju, siromaštvo, eksploataciju potrošača, nezaposlenost i malverzacije od strane vlasti. Kingove napore u Čikagu prečesto nazivaju "bednim promašajima", ozlojeđenošću zbog poraza u kandžama belaca, dezerterstvom i mehaničkom politikom - ali sve to ne pogađa suptilnu suštinu davanja podrške političkom delovanju i snage urbane sirotinje. U savezu sa lokalnim stanovništvom, SCLC je mimo zakona preuzela "brigu" za stanve u ime onih koji su u njima stanovali. SCLC je obezbedila ne samo neophodne popravke i održavanje, već je takođe obezbedila i kolektivno pregovaranje sa stanodavcima, uključujući i moć da utiču na povećanje kirija. Nakon Kingove smrti, aktivisti koji su u ovome učestvovali pomogli su donošenju Zakona o fer stanovanju iz 1968, osnovali nacionalnu organizaciju za prava stanara i reformisali stanarsko zakonodavstvo širom zemlje. Pored toga, King je smatrao da čak i oni trenutno uključeni u sivu ekonomiju ili pripadnici uličnih bandi mogu postati ključni partneri pokreta. Kršeći konvencionalne norme "ugleda", King i SCLC ekipa su pozivali pripadnike bandi u njegov stan i na demonstracije, strpljivo sa njima vodili razgovore o rasizmu, siromaštvu, politici i nasilju, ponekad ostajući do ranih jutarnjih časova. Taj izazov sputavanju političke mašte, to je nit koja povezuje Kingovo delo od bojkota prevoza u Montgomeriju do štrajka radnika gradske čistoće u Memfisu. 

10. Džin Teoharis (A More Beautiful and Terrible History: The Uses and Misuses of Civil Rights History 2018)
Jednu od grešaka u vezi Kingovog dela predstavlja pretpostavka da je on bio omiljen među belim stanovnicima severnog dela Amerike. I danas je popularna izmišljotina da King nije uopšte bio omiljen na Jugu, dok na Severu kod većine belaca jeste. Stvarnost je zapravo bila daleko komplikovanija. Među Severnjacima, čak i onima koji su dolazili da podrže Kinga i borbu za građanska prava na Jugu, nisu podržali Kinga kada je rekao da postoji rasizam i na Severu. Od početka šezdesetih, kada se udružio sa pokretima od Los Anđelesa do Bostona u borbi protiv školske i stambene segregacije i policijske brutalnosti, King je nailazio na veliki otpor, prozivali su ga i grdili za "anttiamerikanizam", a tokom marša u Čikagu je čak bio pogođen kamenom bačenim iz mase. Iskonstruisana je ideja o tome da je King šezdesetih godina bio prihvatljiv većini belih severnjačkih porodica i političara, a da je tu podršku gubio kada je govorio protiv Vijetnamskog rata ili bio aktivan u kampanji za sirotinju. Međutim, ako pogledamo Kingovu borbu za građanska prava širom Severoistoka, Srednjeg Zapada i Zapada tokom šezdesetih godina prošlog veka, shvatićemo da to uopšte nije bio slučaj.


Thursday, 5 April 2018

Pluskvamperfekat futur is unwritten


Interneti bruje:
SNS sprema u Nišu miting podrške svom Vođi, drnče se autobusi širom Srbije?!

Šta je bre, oćete nazad aerodrom, uzimaladavalasakučkamaspavala nijedna, a?!
E pa volim i ja vas - ne dam, i tačka.

Elemdaklem, gosn Offspring Slobošešeljitis bi da napravi i jedan kontramiting po svojoj meri, mada izmešten iz postizbornog Beograda u postaerodromski Niš. Njegovi politički preci su onomad prvo dobili po njuškama upravo u Nišu. Šta će sada uraditi tim povodom nišlije koje danima protestuju zbog krađe imovine grada? Podsetimo se - ista takva krađa, legalizovana i "izbornom", predstavljala je povod za početak demonstracija 1996. Da li će građani Niša organizovati kontra-kontramiting, suprotstaviti se prisilnoj autobuskoj kolonizaciji političkog (i svakog drugog) života u svojoj varoši?
Ukoliko misle da urade isto kao pre neki dan, kada su Zmihajlovićku potprašili zvižducima, onda se grdno varaju, jer ti zvižduci ne mogu da probiju tri sloja kreča kojima je premazan njen slušni nerv. Ona je tamo ionako bila poslata upravo da bi joj zviždali, da potom odvali par svojih otrcalih replika koje godinama ponavlja (među njima i retardaliju kako će okupljeni umesto referenduma dobiti nove lokalne izbore po nosu) i da odfejkuje razlog za organizaciju SNS kontramitinga.
Sednica niškog parlamenta je, inače, odložena pa neki političari ovdašnji to smatraju malom ali bitnom "pobedom građana i opozicije" (?!). Zato će sad Maja-Dži ex-deputatu Veselinoviću & ostalima lepo objasniti kako je "normalno funkcionisanje demokratski izabrane vlasti u Nišu postalo nemoguće", uvaliće im privremeni SNSPS Organ (čiji će nedodirljivi članovi završiti sve poslove & posliće umesto odbornika koji ne bi da se kače s' komšije) i izbore, koji će iznova potvrditi volju naroda. Onog istog naroda, koji, da ga baciš na sred (Pasuljanske?) livade ne bi znao da ti kaže na koji stranu je njegov Niš, a kamo li da ga nešto zabole za jerodrom sa koga se ionako ide samo u Svet - onaj, što oduvek mrzi nas srBe.
Za nešto ozbiljnije od zvižduka gluvima potrebna je poveća špahtla koja efikasno skida debeo sloj lepka za plakate kojima su premazani mozgovi prvo samih nišlija, ali i svih ostalih koji žive u ovom provizorijumu od države. Ovo se ne odnosi samo na drugove i drugarice članstvo bande kradikalske, već doslovno na sve koji ovde životare.
Bude li (a biće) opet nekog izbornog izjašnjavanja u Nišu - i pripadajuće mu obavezne izborne krađe - politička platforma svih onih koji se ne mire sa politikom kradikalskih laži i pljačke mora obavezno sadržati reči Mladena Jovanovića:
"Niški odbornici će glasati za građane, ili za sebe i svoje pozicije. Kažite im da ste toga svesni i da ćete ceniti ako naprave pravi izbor, ali i da ćete tražiti njihovu odgovornost ako on bude pogrešan. Dragi lokalni političari u Nišu i celoj Srbiji, ako vi morate da klečite pred vašim partijskim šefovima iz Beograda, mi ne moramo."
Jeste bitno da li protestuje 5000 ili 300 nišlija, jer Vučići se plaše i manjeg od ta dva broja.
Inače, mrka kapa (bez druga Milutina) da će doći do ozbiljnijeg suprotstavljanja (ne)najavljenoj invaziji kradikalskih skakavaca na Niš, poput pomenutog otpora iz '96. Ovo danas su ipak neka druga, moderna vremena.
Nazvaćemo ih pluskvamperfekat futur - davno svršeno vreme buduće.


Srbiji ne nedostaju političari i spasitelji, već Džo Stramer:
- The future is unwritten. Without people you are nothing.
Budućnost nije napisana, ne dajte im da vas lažu. Oni ionako ništa drugo ne umeju da rade.
Ko je shvatio, zna i šta mu valja činiti.
Ostali, voljno.

Wednesday, 4 April 2018

Odjeci i reagovanja


Ali nema tog cinizma i te šale koja može da otera iz glave prizor od ponedeljka: vezanog čoveka koga maskirana sila okrutno vuče ulicama i ponižava pred razjarenom gomilom. I to uoči verskog praznika koji je nastao nakon što je jedan čovek isto tako vučen ulicama jednog grada.
- Ljiljana Smajlović (Nedeljnik, 31.03.2018)

Zbog ove epski nadahnute Smajlićkine kolumne morao je da reaguje državni vrh ovdašnji, listom:


Hoćete aerodrom, izvolite aerodrom, samo nemojte da tražite pare od nas.
- Aleksandar Vučić, levi profil


Ja sam samo običan čovek koji se probudi u dva, pola tri ujutro i šetam po Njujorku i obilazim zatvorene knjižare.
- Aleksandar Vučić, desni profil


Šta očekujete, da odem sa čekićem i počnem sama da rušim taj objekat?
- Ana Brnabić


Sve žene mlađe od 50 godina biće pozvane na vojne vežbe.
- Aleksandar Vulin


Vratićemo se na DES i katastrofalno sranje koje je tamo zatečeno.
- Zoran Đorđević


Vlada Srbije neće da dozvoli da aerodrom u Nišu doživi sudbinu brojnih niških državnih firmi koje su propale i koje je svima nama ostavio Zoran Živković, Demokratska stranka i sve druge stranke koje su nastale iz nje.
- Zorana Mihajlović


Vukli su me kao psa, zaboli kalašnjikov u stomak, pravili selfije sa mnom i pevali Alahu akbar.
- Marko Đurić


Svetska zdravstvena organizacija kaže da nema rizika kada majka rađa do četvrtog deteta, već da je to i poželjno za njeno zdravlje, i zato je naša podrška finansijska samo za četvoro dece.
- Slavica Đukić Dejanović


Nema govora o priznanju Kosova, hapšenje Đurića je autogol Prištine.
- Ivica Dačić


Neće čovek da da, da neko ponižava Srbiju. Zbog jedne rečenice oni ga proglašavaju četnikom, iako nikada nije bio nikakav četnik.
- Nebojša Stefanović


Mitrovčani su narod kurčevit.
- Nikola Selaković


Svi smo mi ljudi i podložni mnogim slabostima, pa i sveštenik (diler) koji je čovek. Na sreću to su ipak izuzeci, nadamo se izuzeci, ali eto živimo u takvom vremenu gde je prisutno svako zlo i svaka negativnost koja kao što vidimo ne mimoilazi ni vojsku ni crkvu.
- Miroslav Gavrilović

***
Bane ovaj će me ubije! Bacaj bre taj peškir, il' ću se samonokautiram!
- Periša "Hnda", nekadašnji negotinski bokser


Samonokaut do samonokauta...
Red bi bio da prethodnim govornicima, redom i po spisku, neko konačno objasni da je peškir odavno bačen. U suprotnom, nastaviće da samonokautiraju ovu zemlju i dalje, čak i nakon što padnu u nesvest.
Najgora je ona bokserska pizda koje protivnika udari nakon gonga, ukrade šampionski pojas i pobegne iz ringa u publiku da se krije u masi koja urla. Isto važi i za ove naše politikantske samonokautere & njihove novinarske satelite.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...