GRAĐANSKI KRUG: Fri-šop ili buvljak?

E-stav (Bor), Timočki e-magazin

Objavljeno 02.09.2009. godine

Autor: Radmilo Kračunović (blog Građanski Krug Negotin)

Dakle, usvojiše Vučićevski Zakon o informisanju – kao, bez Vučića. Demokrate nastavljaju sa pranjem biografija svojih najljućih protivnika iz devedesetih. Eto, u Blicu su neki dan kalkulisali ko-šta-kako-koliko će glasati oko Zakona o informisanju, pa se pokazalo da su za malo podbacili. Ili nisu smeli da napišu ono što su skoro svi znali.

Ovaj prikaz me toliko podseća na nekakav fiskalni račun da me prosto hvata jeza. Krematorijumska – svi se oko tebe znoje a ti se ježiš. Kako god bilo, pominjani i proklinjani Zakon je usvojen, sa 125 glasova (k’o sindikalna polutka, da ne pretekne) narodnih poslanika. Poslanici, to behu oni što bukvalno shvataju svoj poziv pa sole li sole …

Iznenađujuće ili ne, ali za zakon su ipak glasali penzosi, neokomunjare su bile (kao) uzdržano-za/protiv dok Palma, taj čovek-partija, beše neuzdržano-protiv. A Batić, ta legenda samostalnog poslaništva koaliciono stečenog? Neiznenađujuće i neinventivno, baš kao i LDP razočarenje. Zapravo, u Čedu se ne treba razočarati jer još uvek nije sebi izbio iz glave da više nije član (B)DS, a da još uvek ne razume kakav su mu to miraz doneli oni iz GSS. Na BDS, te bivše DS, ne vredi trošiti vreme. Zato Dinkićevci slave još jednu ucenjivačku pobedu, krše ruke (oči im krvave) kao da ih snimaju za neki spot “Folk Diska”.

Zapravo, od cele te bulumente (tzv. Parlamente), trebalo bi:

Žaliti što su Vesna Pešić i Žarko Korać saučesnici, svojevoljno ili ne, u celoj toj farsi. Njih dvoje u Parlamentu predstavljaju poslednje ostatke uspomena na građansku Srbiju, a da su u stvari samo izuzetak koji potvrđuje pravilo: "u našoj stranci su poslanici slobodni da glasaju po sopstvenoj savesti". De da vidim ko je smeo da Vesni i Žarku naredi nešto. Nešto što važi za ostale članove, “slobodne volje i savesti”. Njih dvoje su već danima najavljivali kako za Zakon neće glasati. Pošto su svi znali za takav njihov stav, nije ni trebalo da se pojavljuju na glasanju. Nego lepo sa Rizom Haljimijem, na kahvicu – ali u neki od BG-kafića a ne Skupštinsku mehanu za DŽ. Ali … kao što rekoh, samo uspomena. I dva glasa protiv, prisutna.
Debelo porazmisliti kakvu to poruku domaćoj i stranoj javnosti šalje pomenuti prepodobni Riza Haljimi d’Presheva. Naši ga gledaju kroz Ray Charles model nacionalnih đozluka, dok za strance koji ga posmatraju mikroskopom on više predstavlja dopola izvučenu grafitnu šipku u nuklearnom reaktoru zvanom Srbija, sa sve pripadajućom mu Skupštinom. Malo gore, malo dole. Uvuci, izvuci. A okolo opet jeza. Riza je samostalni poslanik, čiji položaj Batić i Damjanović mogu samo da sanjaju. Da li mogu da (zajedno sa svojim partijama) osvoje onoliko glasova koliko je R.H. dobio? Paaa … Dakle, kakav Parlament takvi su i zastupnici nacionalnih manjina. Svih šest, žive mere.
Tomi Nikoliću oduzeti 21 poslanički mandat koji je odžepario radikalima na umoru, pa onda neka slobodno naokolo priča kako je “opozicija” i napušta salu pre usvajanja već usvojenog zakona. Koji god da mu povod padne na lopatu. Pardon, jezik.

Problem tzv. stručne javnosti je daleko gori. Danas Kuriri, Gromovi, Presovi i ostali kiosk-tariguzi na sva usta hvale Pešićku i Koraća, one iste koje su pre samo nekoliko dana napadali, vređali na najogavniji način, pretili ili pujdali nacionalno o(be)svešćenu mladež na njih. Neka, nemojte molim vas samo vi takvi da ih hvalite. Zapravo, interesantan je stav dva najveća novinarska udruženja u Srbiji, UNS i NUNS, koja nikako ne mogu a da ne budu oprečna o čemu god da se radi. Kada je 1998. godine donet “Vučićev” medijski zakon, tj. espeesovski, UNS ga je naravno podržavalo a NUNS ga je preživljavalo, i to jedva. Danas – suprotno. Smajlovićka pišti na Tadića, kao da stražari na kapijama Rima, a zaboravlja sa kime je i kako sve uređivala Politiku. Dobro ili loše, to je posebna priča. Zato sada ne možete da od nje čujete još neki (drugi) komentar te novinarske udruge. Sa druge strane, u NUNS bi hteli da budu “politički korektni” pa da vlasti daju (opet) šansu.

Kako protumačiti ovaj luping, mozgolomku, koju izgovara predsednica NezavisnogUNS, a koja se završava sa: “Ko bude pisao objektivno, nema razloga za strah od autocenzure”. Da, fudbal – to je lopta u mreži, kako kaže Zvonko Mihajlovski, dok negotinski vatrogasci pozivaju piromane da se uzdrže od paljenja vatri po okolini tokom leta. Da li je ona uopšte svesna, kao školovana osoba/novinar, šta je rekla? Luping, od lupetati. Nezavisno, da se zna.

Treba pošteno reći (mada to još nisam čuo): samo idiot može da upoređuje zakon iz 1998 sa zakonom iz 2009 pa da pod stavku “ugrožene vrste” podjednako stavi slobodoumne medije (iz 98) i bezumne medijume (iz 09). Bezumni su bili kako onda tako i sada. Oni koji i dalje namesto uređivačke imaju uvređivačku politiku. Problem je u onim slobodoumnima, odakle im izrastoše apostrofi (“…”)?! Kada bi od ovoga neko napravio smajlija, garant bi ličio na neki od Pokemona. Smajli … Smajlovići.

Šta će biti sa lokalnim medijima – naravno, prvenstveno mislim na lokalne TV stanice – još niko da pusti glas. Eto, Timočka oborkneževina ima nekoliko lokalnih televizija, neke sa regionalnom a neke sa opštinskom frekvencom, ali suvislih komentara Zakona nije bilo. Možda zbog predstojećeg skupa Unije regiona u subotu, i naprasno ponovo otkrivene ljubavi lokalnih feudalaca prema pravom pobedniku skupštinskog nadgornjavanja i ključaru transfera para za provinciju? Da bre, na Mlađanog Rušitelja Vlada mislim, naravno. Što se tiče negotinske TV Krajine, tu nema razloga za strah: ne mogu da potpadnu pod novi Zakon o medijima jer, jednostavno, oni nisu medij. Ne ispunjavaju uslove da bi ih neko takvima zvao. A pritom imaju regionalni befel.

A onaj fiskalni račun, sa početka?

Pa, valjda ste uočili da na njemu ima jedna veoma bitna “neugodnost”. Nije ćiriličarenje, inicijali kasira, loše sabrane stavke, identifikacioni brojevi ili datum i vreme izdavanja. Ne postoji obračun poreza. Oni, koji pune džepove i trbušine iz budžeta koji se puni parama od poreza koji plaćaju građani i firme, kada žderu skoro za džabe u skupštinskom restoranu – ne plaćaju porez.

Evo i originalnih, “Pravih” fiskalnih računa:

Šta mislite, ko će se prvi naći na udaru novog Zakona: blogeri ili mediji?

Iznesite svoj e-stav o tome.

***

Ovaj tekst do sada nije bio objavljivan na blogu Građanski Krug. Pao mi je na pamet juče, gledajući onu farsu od polaganja poslaničke zakletve i inauguracije predsednika. Holivudsko prenemaganje po crvenom tepihu ispred Skupštine, pogubljenost po hodnicima, kamene face u sali. Standardni prekidi i nastavci sednica, odmah, od samog početka.
Gornjim tekstom sam se po prvi put zamerio LDP-u. Sebi su dopustili da zbog njega cimaju RainDoga, tadašnjeg urednika E-stava, pitaju ga zašto je to pustio.

Elemdaklem, ima li neke razlike danas, tri godine kasnije?

Ima, a nema:

Kao prvo, biografije su konačno oprane svima. Najgore je to što su Tadićeve demokrate od svih najviše isprale sopstvenu (političku) biografiju, ionako ubledelu sa previše crvenih nijansi žutila.

Takođe, revidiram deo sopstvenog stava iz gornjeg teksta - trebalo je da Vesna i Žarko budu tamo i glasaju protiv, ne farse ili saučesništva, već razuma radi. Vesna je bila u pravu još tada, kao što je i danas u Peščaniku ili Medija Centru. Hajka dignuta protiv ljudi uključenih u kampanju Nevažeći listići potvrđuje koliko su njene tvrdnje istinite. I ne samo njene, već svih nas.

Ovih dana će LDP ući u Vladu a G17 principijelno statirati, prava hokejaška rotacija. Nastaviće se ljigavo foliranje i kvazipolitičke kalkulacije, isto kao i svih ovih godina. Teren ostaje isti, i dalje klizav.
Tadić je skliznuo iz predsedničke u premijersku fotelju, a Tomu navukao na deo kolača. Ne sumnjajte u to, jer Srbija više nema parlamentarnu opoziciju.
Šoku Riza Haljimi više nije poslanik. I za to su optuženi Nevažeći. Naravno, a ko bi drugi.

Svi mediji listom sprovode Zakon punom parom, utrkuju se ko će ga više poštovati i ne zameriti se foteljaškoj bandi koja diriguje namerno raštimovanim orkestrom zvanim Srbija.
U Negotinu već dve godine više ne postoje lokalni mediji, lokalna samouprava plaća TV stanicama iz okolnih gradova da informišu Negotince, opštinski psihoaktivni sajt i dalje prodaje maglu i povremeno biva hakovan.

Blogeri i nepoštena inteligencija se još uvek povremeno nešto bune, migolje i podbunjuju glasačko telo, pale narod da pomisli kako može još i da bira a ne samo da glasa. Sramota!

U skupštinskoj mehani čaša Coca Cole je poskupela za 1 dinar, od 6. februara 2008. do 16. decembra 2011. godine. Naravno, kakav bre crni porez, to se ne plaća u fri-šopovima. Dobro je, jer se njih ne tiče najavljeno povećanje PDV-a na 22%, oni su ionako najveći potrošači budžeta. Ne ide da naplaćuju sami sebi. Ma, ne ide da plaćaju bilo šta osim da narodu konačno polože račune za farsu od države koju su stvorili.

Eto.

p.s.

Juče je u Parlamentu hor ispojao himnu a skoro niko od izabranika, tj. poslanici i novoustoličeni predsednik, nije pevao. Ni popove nešto ne videh da dišu na usta. Da im je Svinjiša Mihajlović predsedavajući sve bi ih isterao vanka zbog toga. U stvari, da se on pita ionako bi ih sve rasturio, čim mu u parlamentu nema milih&dragih Šešelja&Harkana.
Nije pevao ni Ljajić. Al' Rasim, tek da se zna.

Mogu samo da zamislim šta bi bilo da je Zukorlić postao predsednik...

Zaharija za selektora fudbalske reprezentacije Srbije, definitivno!

Pa da zatvorimo buvljak, ni tu niko ne plaća porez.