Kome trebaju planovi?
U državi Srbiji je odavno izgubljena svest o tome da je za izgradnju
objekta potrebna građevinska dozvola. Gradili su svi i gradilo se
svašta, pa se onda čekala „legalizacija“. Svaki nagoveštaj produžavanja
rokova za legalizaciju, samo je podsticao nelegalnu gradnju. Graditellji
vođeni sopstvenim interesima nisu vodili računa koga ugrožavaju, a
posledice su bile sve veće. Na udaru su zelene površine, komšije,
životna sredina, infrastrukturni sistemi, snabdevanje vodom, bezbednost
saobraćaja, bezbednost korisnika takvih objekata… spisak je beskonačan.
Obično bi se posle svake promene vlasti, donosio zakon, koji bi
regulisao tu materiju i preko kog je državna vlast obećavala rešavanje
nelegalne gradnje i to legalizacijom svega do sada izgrađenog i
zaustavljanjem daljeg „divljanja“ u prostoru. Podnosili su se zahtevi za
legalizaciju, država je objašnjavala zbog čega predhodne akcije nisu
uspele, zapošljavani su novi činovnici da ubrzaju procedure, ali su
rezultati ostali isti – tačnije nije ih bilo.
Sve što se dešavalo u Srbiji, dešava se i u Beogradu, a svi nabrojani procesi su u njemu, brži, bolniji i sa gorim posledicama.
Uzalud stručna javnost upozorava da planiranje svake izgradnje
počinje donošenjem urbanističkih planova, kojima se stvaraju uslovi za
izgradnju, u skladu sa mogućnostima i ograničenjima prostora. Tako se
izbegavaju konflikti koje donosi neplanska izgradnja. Takođe, priče o stranim investicijama, oživljavanju privrede, borbi
protiv korupcije, brzom dobijanju građevinskih dozvola, nisu moguće bez
izrade osnovnih urbanističkih planova.
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, usvojenom 2009.godine, za grad Beograd je bilo potrebno uraditi Generalni urbanistički plan i deset Planova generalne regulacije kojima je pokriveno i planski razrađeno građevinsko područje. Odluke o izradi ovih planova donete su u decembru 2009.godine. Ovaj obiman posao, koji se obično radi svakih dvadesetak godina, rađen je tri godine, poštujući veoma obimnu i zahtevnu proceduru. U izradi planova učestvovala su sva nadležna ministarstva, reublička i gradska javna preduzeća i ostale institucije važne za život grada.
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, usvojenom 2009.godine, za grad Beograd je bilo potrebno uraditi Generalni urbanistički plan i deset Planova generalne regulacije kojima je pokriveno i planski razrađeno građevinsko područje. Odluke o izradi ovih planova donete su u decembru 2009.godine. Ovaj obiman posao, koji se obično radi svakih dvadesetak godina, rađen je tri godine, poštujući veoma obimnu i zahtevnu proceduru. U izradi planova učestvovala su sva nadležna ministarstva, reublička i gradska javna preduzeća i ostale institucije važne za život grada.
U skladu sa Zakonom, učešće građana prilikom izrade planova je obavezno,
a sprovodi se javnim uvidom. Svi prilozi planova, crteži, tekstovi i
obimna dokumentacija bili su dostupni građanima ukupno 11 meseci. Više
hiljada građana je iskoristilo svoje pravo i upoznalo se sa planskim
rešenjima. Primedbe građana na planska rešenja razmatrane su na preko
dvadeset sednica Komisija za planove skupštine grada Beograda. Svi planovi su završeni i predati gradskim organima u decembru 2012.godine. Po završetku planova, na saglasnost Ministra građevinarstva i urbanizma i
građevine se čekalo više meseci, a konačna saglasnost je data 25.
septembra 2013. godine.
Konačan završetak procedure donošenja planova je usvajanjenje na Skupštini grada Beograda. Urbanistička, projektantska i građevinska struka je sa radošču čekala taj trenutak ne sluteći da je to samo igra političara.
Konačan završetak procedure donošenja planova je usvajanjenje na Skupštini grada Beograda. Urbanistička, projektantska i građevinska struka je sa radošču čekala taj trenutak ne sluteći da je to samo igra političara.
Građevinska industrija, koja je u Beogradu u blokadi već više godina,
mogla bi da zaposli mnogo radnika i pokrene ceo niz različitih
delatnosti, od građevinskih radnika, preko radnika u proizvodnje
građevinskog materijala, građevinskih mašina, proizvodnje nameštaja,
opreme za domaćinstva, kućnih aparata, tekstila i slično, pa do
proizvodnje. Ali, planovi nisu stavljeni na dnevni red Skupštine. Prolaze meseci.
Skupštinu zamenjuje Privremeno veće, i opet se ništa ne dešava.
Sudbina najvažnijih planova za funkcionisanje grada još uvek se ne zna.
Šta će biti sa Prokopom, novom autobuskom stanicom, Interceptor
kanalizacionim kolektorom, intermodalnim centrom u Batajnici, velikim
brojem ulica? Gradskim vlastima se ne žuri. Zašto? Ima mnogo važnijih poslova. Zar ne
umeju da prepoznaju šta je važno? U njihovoj virtuelnoj stvarnosti sve
je u najboljem redu. Novinski natpisi nas i dalje ubeđuju da ćemo
građevinske dozvole dobijati za osam dana, da strane investicije samo
što nisu stigle.
Nelegalna gradnja i dalje se toleriše. Ovih dana čitamo i da predsednik države i član vlade poseduju bespravne objekte: NELEGALNE VIKENDICE NAŠIH ZVANIČNIKA
Nelegalna gradnja i dalje se toleriše. Ovih dana čitamo i da predsednik države i član vlade poseduju bespravne objekte: NELEGALNE VIKENDICE NAŠIH ZVANIČNIKA
Građevinsku dozvolu je nemoguće dobiti. Korupcija cveta. Građevinski radnici i stručnjaci građevinskih profila odlaze u inostrastvo da rade. Preduzeća koja se bave urbanizmom, projektovanjem i izgradnjom su na ivici egzistencije. Zašto gospodo? Šta ce se dogoditi kad nam svi stručnjaci (arhitekte, geodeti,
građevinski inženjeri, putari, konstruktivci, zanatski radnici) odu iz
zemlje trbuhom za kruhom zbog nedostatka posla? Ko će raditi, kada, jednog dana, uradite neki plan i počnete graditi Beograd na vodi? Angažovaćemo strance? Je li to cilj? Da umesto naših preduzeća
upošljavamo razne Alpine i njima slične koji pokupe novac, odu u
likvidaciju, ostave nezavršene poslove i dugove podizvođačima koje su
angažovali, za daleko manje novca, da rade umesto njih?
A onda se vlast promeni i sve ispočetka…
***
Zaštitna kaciga (šlem) predstavlja omiljeni modni rekvizit političara i rukovodilaca kada se slikaju za TV ili novine, mada je upražnjavaju i prilikom obilaska gradilišta objekata visokogradnje. Manje iz razloga da im nešto ne padne na pamet, više zbog toga što hoće ponekad cigla ili komad alata da se omaknu s visine.
Bilo je i drugih & drugačijih vidova & rodova upražnjavanja šlemova, tokom godina koje uludo protekoše - nije da nije. Isto kao i planova.
Tako je to, kod miševa i ljudi.
No comments:
Post a Comment