Lokalna anestezija

Lekari daju lokalnu anesteziju pacijentima prilikom sitnih medicinskih intervencija (poput ekstrakcije pokvarenog zuba, ispiranja ušiju, vađenja potkožnih ateroma te drugih disciplina dispanzersko-ambulantne atletike), shodno sopstvenoj stručnoj proceni. Ta "sitnoća" ne mora neminovno da znači i izostanak potonjih komplikacija, pa čak i sopstvenu besmislenost, ukoliko je trauma iziskivala stručniji i ozbiljniji tretman, a kraj sebe pacijent nije imao nikoga drugog osim... Pa ne očekujete valjda od mesara da vas izleči, za to je ipak potreban pravi lekar.

Naučnici kažu da stalna konzumacija crvenog mesa stvara kancerogenu podlogu u organizmu, i to prvenstveno preko crevne flore.
Što nas dovodi do teme ovog teksta.

I šta sad: shodno zvaničnom glasilu Socijalističke opštine (SO) Negotin, na lokalne izbore izlaze samo Ivica Dačić i Aleksandar Vučić, praćeni nekakvom političkom izmaglicom u vidu lastinog repa i gasova izduvanih usled unutrašnjeg sagorevanja, poznatih i pod nazivom "liste kandidata za odbornike na lokalnim izborima"?
Ko su ta dvojica?

Otkad to oni žive u Negotinu, kada ih ovde niko nije video na ulici, pijaci, dućanu ili po kafanama?

Gde im je prebivalište, boravište, konačište u kome borave duže od šest meseci (inače ne bi imali pravo glasa i kandidovanja)?
Na kom biračkom mestu glasaju?

Ko su im kandidati na listama na kojima nema te dvojice, iako su imenovani u zaglavlju?

Gde su to volšebno nestali između naslova i razrade?

Da li ta dvojica ovde žive samo na slikama okačenim u stranačkim prostorijama, poput ikona po crkvama? 

Da li oni uopšte postoje, ili nas njima samo plaše, zato što nećemo na spavanje kad nam se lepo kaže?

Oni su nosioci... (ne)čega?!

Ovo su lokalni izbori, i ukoliko lokalni šalteri tih partija nemaju ozbiljne kandidate čije bi ime nabutali u naslove svojih lista, onda je najbolje da lokalnu trku uopšte ne trče. Vučić i Dačić nikada neće biti odbornici ili predsednici opštine Negotin (videti "slučaj Zaječar"); zabole ih za ovu palanku isto kao i za bilo koju drugu koja se ne zove Beograd (videti "slučaj Žitorađa"). Red bi bio da prekinu da obmanjuju sebe i oko sebe, shvate da je ta igra providna i otrcana, da Negotinu ne donosi ništa drugo osim nastavka parazitiranja i uhlebljenja nekoliko ionako premasnih guzica - i ništa više.

Možda nemaju svog istaknutog prvaka, domaćina, lidera, ili ne smeju da ga isture jer više izgleda kao humanoidni primerak pobegao iz udžbenika botanike za VI razred, tek - to je njihov problem koji će im se obiti o glavu već prilikom prvog pokušaja formiranja vlasti i kadriranja koje neminovno sledi. I potonjih preleta, umalo da zaboravim.

Inače, ako sa liste SPS odbijete silesiju učiteljica, nastavnika i par doktora, šta preostaje: nekoliko likova iz devedesetih, ekipa ursuljica i buljuče bivših demokrata i eldepeovaca (ako su to ikad uopšte i bili)? Posebno bode oči izostanak sa ove liste jednog broja imena iz samog vrha ekipe sa sprata Komiteta. Sa druge strane, na listi SNS ima nekoliko koštunjarica i jedan agrodžiberal upao sa proputovanja kroz demokratsku; ono što ostaje, ispada najmanje jako poput socijalista, ako ne i jače. Kako god, trend preokretača i nomadskog strančarenja i dalje preovladava u glavama negotinskih politikanata i to se neće izmeniti sve dok se izmenom izbornog zakona ne uvede većinsko glasanje za predsednike opština i lokalne odbornike.

Krajnje je vreme da im neko skrene pažnju na to da redosled na glasačkom listiću nikada nije bio identičan onom posle prebrojavanja glasova, osim u vreme njihovog idola Slobodana Miloševića. Sumanuta đurđevdanska trka održana prvog februarskog vikenda, ko će prvi predati listu bez sopstvenog imena u naslovu, pokazuje koliko današnje partije sa posebnim potrebama potcenjuju građane sa pravom glasa - podjednako one koji su "njihovi" i one koji to nisu.

Niti će biti.

Pretpostavljam da će svoje "liste" uskoro predati i PPP koje će u svojim naslovima imati imena lokalnih šefova, onih koji ovde zaista žive ili makar imaju izdvojen život van skupštinske matice (bez naknade). Da li zbog toga što znaju da su njihovi poglavnici veći "odnosioci" nego donosioci glasova, ili zato što shvataju suštinu lokalnih izbora, oni će podmetnuti sopstvenu grbaču i krkaču ne bi li se nekako dočepali slice of life vlasti. Neki se od njih zaista bave anestezijama, neki žive od tuđe amnezije, ali i jedne i druge ćete sresti na ulici pa čak i štipnuti ukoliko želite da se uverite jesu li zaista stvarni, živi. 

Živi bili pa videli - još se ništa ne zna, iako se sve zna. Jer tako treba, a tako će i biti.

U Negotinu ne postoje nepoznati politikopaćenici; postoje samo oni koji su sebe ubedili da su birači zaboravili ko su i kakvi su.

U Negotinu postoji i lokalna TV Trans.

Trans, pojam koji tako precizno opisuje nosioce i kamarilu njihovih funkcionerski funkcionišućiih ali politički disfunkcionalnih supozitorija, što u gazdino ime sumanuto ovih dana (i noći) zuje od fejsbuka do poštanskih sandučića, silujući ono malo preostale privatnosti Negotinaca.

Ne zna se šta je strašnije - nišči duhom ili telom.

p.s.

Gde se dede deda, tj. gde nestade PUPS sa lokalne liste SPS? Da nisu požuteli, uvenuli... biće?
Gde je nestala latinična verzija opštinskog sajta - pored postojeće kirilične, germanske i angliške? Da je nije papila ona čuvena nacipalanačka maca...