"Napokon, on isturi glavu kroz lisnati krov, i tu stvarno naiđe na pauke. No, srećom, bili su to samo mali, obične veličine, zauzeti lovom na leptire. Bilbove oči skoro da zaslepi svetlost. Čuo je patuljke kako mu dovikuju duboko dole, sa tla šume, ali nije mogao da im odgovori, već se samo čvrsto držao grana i žmirkao. Sunce je blistavo sjalo, i trebalo mu je neko vreme da se tome prilagodi. Kada je u tome uspeo, on ugleda oko sebe tamnozeleno more, tu i tamo namreškano povetarcem; a posvud oko njega bile su stotine leptira. Izgledali su kao da pripadaju vrsti "purpurnih monarha", leptira koji vole vrhove krošnji hrastovih šuma, samo što ovi uopšte nisu bili purpurni, već tamno, tamnokadifasto crni bez ikakvih vidljivih belega."
Hobit (1937)
Monarh (Danaus plexippus, K.Line 1758) je vrsta leptira koja naseljava delove Severne Amerike sa umerenom klimom (SAD, jug Kanade), Centralnu Ameriku, severni deo Južne Amerike, Karibe, Azorska i Kanarska ostrva, jug Španije, Havaje, Pacifičko ostrvlje, Novi Zeland, Novu Gvineju, Australiju, Indoneziju, delove Kine i Indije.
Pored izrazito većih dimenzija u odnosu na druge vrste leptira (ima raspon krila 9-11cm), ističe ih još jedna karakteristika: spadaju u retke vrste leptira-selica (i to samo oni Severnoamerički). Poznate su njihove osmomesečne migracije sa severa na jug Amerike, i nazad, tokom kojih dođe do smene čak četiri generacije ovih leptira. Nauka još uvek nije našla odgovor na pitanje kako to ovi insekti, relativno kratkog životnog veka (6-8 meseci), prenose sa generacije na generaciju "znanje" o preciznom kretanju uvek istim migracionim putevima, od južnih delova Kanade ka zimskim staništima u Kaliforniji i Meksiku - tričavih 4000km. Sitnica.
Muški primerci ovih leptira su veći i tamnije, narandžaste boje, dok su ženski nešto manji i svetlije, žućkaste boje. Na Havajima postoje niše belog a u tropskim šumama Amazonije plavog varijeteta.
U prirodi, za razliku od Tolkinovog sveta, ne postoje purpurni i crni primerci ovih leptira.
Zbog svog načina ishrane, pretežno na cvetovima mlečike (balkanski narodni naziv ove biljke je cigansko perje ili svilenica, i ne treba je mešati sa istoimenim lekovitim biljem) i sličnih korova (konoplja, divlja šargarepa, tuberoze) ali i jorgovana i deteline, ovi leptiri u sebi sadrže visoke koncentracije tzv. srčanih glikozida, steroida koji u određenoj koncentraciji izazivaju povraćanje pa i blokadu rada srca (jedan od njih je npr. oleandrin, u našim krajevima "poznat" po čaju iz viceva o ženama i nevernim muževima). Prosto rečeno, monarh leptiri i gusenice puni su otrova, i njihovi prirodni predatori to znaju. Kako je to zakonitost u prirodi, jarke boje ovih leptira predstavljaju jasno upozorenje neopreznim toplokrvnim alavcima. Postoji veoma mali broj vrsta ptica i miševa koji mogu da se hrane ovim leptirima, kao i neizostavne buba-mare i kineske bogomoljke.
Konačno, stigli smo do glavnog problema svih živih vrsta na Zemlji.
Do nas, ljudolikih štetočina.
Ovi leptiri polako ali sigurno nestaju iz našeg komšiluka. Pre samo 20 godina, neverovatna populacija od oko milijardu jedinki kretala se pred zimu migracionim putevima ka Meksiku. U 2013. godini, pred početak zime, taj broj je spao na tridesetinu - oko 33 miliona. Razlog ovako drastičnog pada populacije leptira leži u besomučnom krčenju njihovih šumskih staništa, i naročito u vrtoglavom porastu primene nekih herbicida koje proizvode Monsanto, Dow, DuPont i druge agrotehnološke korporacije. Ti preparati uništavaju mlečiku, koja je osnova ishrane i životnog ciklusa Monarha. Osim što vrtovima i baštama mnogih domova daju sjajnu oranž notu, ovi leptiri podjednako imaju i velikog udela u oprašivanju biljaka, baš poput pčela koje su takođe sve više ugrožene raznim herbicidima.
Problem se pojavio početkom devedesetih godina XX veka, kada je Monsanto na tržište izbacio herbicid glifozat (Roundup herbicide) zajedno sa sortama kukuruza i soje koje su na njega otporne (Roundup ready sorts). Prostije rečeno, na oblastima zasutim glifozatom ne raste više ništa osim pomenutih genetski modifikovanih useva. Polja širom USA bivaju godišnje natopljena sa preko 90 miliona kilograma ovog herbicida. To desetkuje prvenstveno mlečiku, a za posledicu ima drastično opadanje populacije kraljevskih leptira.
Američka organizacija NRDC (Nacionalni savet za zaštitu prirodnih resursa) predala je nacionalnoj Agenciji za zaštitu životne sredine urgentnu peticiju za zaštitu kraljevskih leptira, zauzdavanjem prekomerne upotrebe herbicida koji ubijaju biljke koje su deo njihovog prirodnog ciklusa ishrane i života. Takođe, pokrenuli su akciju obustavljanja prskanja glifozata duž migracionih puteva leptira, i paralelno s tim sadnju novih površina pokrivenih mlečikom sa samo jednim ciljem - pomoć opstanku Monarh leptira.
Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) je 1964. godine formirala tzv. Crvenu listu ugroženih živih vrsta, koja ima 3 kategorije: 1) nestale/izumrle, 2) ugrožene i 3) nisu u opasnosti (poslednja briga).
Monarh leptiri imaju status "NT" (near threatened): vrsta koja će u bliskoj budućnosti najverovatnije postati ugrožena.
***
U istoriji ljudskog društva, za razliku od životinjskog carstva, bilo je i još uvek ima monarha - raznih, pa i crnih. Naročito crnih po posledicama svojih postupaka, kako za ljude tako i za sav ostali živi svet.
Morgot i Sauron su na Tolkinovoj Ardi mučenjem i izopačenjem od ljudi, patuljaka, vilenjaka, orlova ili enta stvorili orke, uruke, trolove i ostalo zverinje zlokota Tame. Sauronove čini su od Velike Zelenšume načinile Mirkvud (Mračnu šumu), namnožile Šelobin nakot paukova, Purpurne Monarhe pretvorile u Crne.
Savremeni GMO nekromanseri čine to isto, pa i više, u besomučnoj jurnjavi za profitom muče i izopačuju samu Zemlju. Ovozemaljski "obični" kraljevski leptiri neće imati vremena čak ni da pocrne pre nego što sasvim nestanu.
Nije sve u parama.
Jednostavno - nije.
Linkovi:
No comments:
Post a Comment