U prilog priči o oguglalosti, iz prethodnog posta:
Da li je pravda privilegija bogatih i moćnih?
Problem pravosuđa u Srbiji traje mnogo godina, jer nijedna politička stranka koja participira u vlasti nije pokazala spremnost da sudsku vlast liši bilo kakvog političkog pritiska i uticaja. Sudije su mahom birane, ne po stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti već po političkoj podobnosti, odnosno lojalnosti koju izabrane sudije moraju da gaje prema nosiocima izvršne vlasti (čast izuzecima).
Iako je po Ustavu Republike Srbije sudska vlast nezavisna, u praksi je situacija dramatična i katastrofalna. Nosioci sudijskih i tužilačkih funkcija su pod stalnim pritiskom političkih moćnika tokom vođenja postupaka, počev od istražnih radnji pa do presuđenja. Građani opravdano nemaju poverenje u pravosudne organe jer praksa svakim danom pokazuje da pravdu na kraju dočekaju samo bogati, uticajni i kontroverzni pojedinci ovog društva. A za siromašne pravda ostaje slepa, jer besplatna pravna pomoć u Srbiji ne funkcioniše, sudske takse su jako visoke a advokatske tarife neprilagođene ekonomskoj situaciji u zemlji.
Stanje u pravosuđu je veoma zabrinjavajuće i potrebno je o tom problemu detaljnije pisati:
- Na čelu resora za pravosuđe se nalazi nekompetentan ministar, bez radnog i praktičnog iskustva, nedovoljnog znanja i loših organizacionih sposobnosti. Prilikom izbora ministra pravde, nije se poštovala reč struke, pre svega reč uglednih profesora prava.
- Zbog usvajanja Zakona o javnom beležništvu i uvođena funkcije notara u pravni poredak Republike Srbije, došlo je do blokade rada sudova. Prvo, notarima je dato ekskluzivno pravo u sastavljanju ugovora i mogućnost da utiču na autonomiju volje ugovornih strana, šta je direktno u koliziji sa Zakonom o obligacionim odnosima, koji jasno propisuje da je ugovor "saglasnost volja dve ili više ugovornih strana". Notari su birani iz redova vladajuće političke kaste bez ikakvog poštovanja zakonskih uslova, netransparentno i uz određenu novčanu nadoknadu. Takav razvoj situacije je doveo do višemesečne obustave rada od strane advokata i blokade rada sudova, ali pre svega do ugrožavanja samih građana produbljivanjem pravne nesigurnosti i neizvesnosti.
- U periodu obustave rada od strane advokata, koji su zbog lošeg Zakona o javnom beležništvu ekonomski oštećeni, odloženo je nekoliko hiljada suđenja, a sa njima i pravda građanima koji čak i u normalnim uslovima čekaju nekoliko godina na okončanje sudskih postupaka. Takođe, sudijama se nagomilao posao. Podatak da u Višem sudu u Beogradu u parničnom odeljenju, sudija prvostepenac, prosečno ima u radu oko 350 ozbiljnih predmeta, ukazuje da je sve teže izraditi kvalitetne odluke i sprovesti postupak u što kraćem roku i sa što manje troškova kako propisuje Zakon o parničnom postupku. Ministarstvo pravde i Vlada očigledno zanemaruju činjenicu da je sudijska funkcija deficitarna, i da zbog manjka broja sudija najveću štetu trpe građani koji nekada i ne dožive okončanje postupka, a veliki broj njih mora čak i da odustane od postupka zbog nemogućnosti plaćanja nameta koji su propisani Zakonom o sudskim taksama. Odlaganjem hiljada i hiljada suđenja, budžet Republike Srbije je ostao bez značajnih sredstava.
- Ministar pravde je na sve to ostao nem, ne želeći da snosi odgovornost za katastrofalno stanje u pravosuđu. Tako je uvođenje notarske službe dovelo do negativnih efekata po pravni poredak Republike Srbije. Ministar pravde je umesto da podnese neopozivu ostavku javno optuživao predsednika Vrhovnog kasacionog suda Srbije za kritizerstvo jer je predsednik VKS javno izjavio da je ministar pravde nesposoban da sprovede efikasnu i zakonitu reformu pravosuđa.
- Veliki problem predstavlja i sklonost nekih sudija da sude uz konsultacije sa nosiocima funkcija u izvršnoj vlasti (najčešće u krivičnim postupcima), ali i da primaju mito za donošenje odluka mimo zakona. Još gora situacija je u tužilaštvima jer tužioci u najvećem broju slučajeva podižu optužne akte i sprovode tužilačku istragu pod direktnim instrukcijama izvršne vlasti. Posebno treba napomenuti podizanje političkih optužnica i politički revanšizam koji je svojstven svim vlastima, a pogotovo ovoj trenutnoj.
- Rad sudija ceni poseban kolegijalni organ, Visoki savet sudstva, međutim problem postoji jer taj organ stvara privid da je nezavisan a ipak je pod direktnom kontrolom izvršne vlasti, šta znači da rezultati rada jednog sudije mogu da budu nezadovoljavajući ali da isti ostaje na poslu ili napreduje ako iza njega stoji neki moćni političar koji ga bez obzira na loše rezultate štiti i protežira, tražeći određenu kontrauslugu.
- Veliki problem predstavlja i uvođenje privatnih izvršitelja, jer se raspodela predmeta vrši mimo poštovanja uslova i proceduralnih principa, a šta je rezultovalo velikim brojem pritužbi građana na nezakonit rad privatnih izvršitelja i visok stepen korupcije.
Srbija se nalazi na putu evropskih integracija, ali bez jasne strategije i političke volje da pre svega reformiše posrnulo pravosuđe, a kojom reformom bi se uspostavio princip pravne države i vladavine prava.
No comments:
Post a Comment