WRD

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 4. decembra 2000. godine, rezolucijom 55/76 donela odluku da se počev od 2001. godine 20. jun obeležava kao Svetski dan izbeglih i raseljenih lica. Toga dana, te godine, obeležena je i pedesetogodišnjica usvajanja Konvencije UN koja se odnosi na status izbeglica. Visoki komitet UN za izbeglice (UNHCR) je osnovan 1949. kao pomoćno telo Generalne skupštine, koje će potom raditi na realizaciji Konvencije. Jedan od prvih zadataka UNHCR na tlu Evrope bila je pomoć Mađarskoj prilikom sovsoclager tenkovske intervencije 1956. godine. Treći Balkanski rat, sveže memorisan i (moguće) nedovršen, predstavlja deo istorije koji je nezamisliv bez učešća UNHCR - za sve ovdašnje državoide, pa tako i Srbiju.

Kakva je situacija danas?

Složena.

Pogled sa vrha Orbanovog zida na Bačku i Banat.

Pogled na Preševsku dolinu, preko granice sa Makedonijom.

(termovizijski snimak RTS)

Između zida na severu i termovizije na jugu, da li se u Srbiji dešava nešto po pitanju izbeglih i raseljenih lica, kako domaćih tako i stranih?

Trenutno - ništa naročito. Demokratska stranka & Dverinje još uvek nisu organizovali tradicionalnu antiizbegličku paradu za ovu godinu, Ali-Vučić & 40 razbojnika tradicionalno izbegavaju da odgovore na sva pitanja, policija povremeno-tradicionalno nahvata neke naše koji na crno prevoze po stotinak njihovih u gepeku, palančani tradicionalno nemaju pojma o kakvim se izbeglicama radi niti ih vide ali tradicionalno znaju da "smrde i žene gledaju popreko". Svi ih tradicionalno deru na svakom koraku, u evrima im višestruko naplaćuju za sve srBske frustracije od 1389. do danas.

Svi ti što dolaze preko palanačkog brda ionako ne postoje, a to što oni sami misle da postoje nije naša briga. Povremeno ih u dućanu oderemo 500 rajhsdinara za jedan lebac - ali ni to ne postoji, jer ne možeš odrati nepostojećeg. Dakle, ni dranje ne postoji.

Odgovor na pitanje "Kako to onda nepostojeći mogu da smrde i žene gledaju popreko?" palanačka nauka još uvek nije dala odgovor. Baš kao što neće objasniti ni hipnotisanost novinarke RTS termovizijskim nadgledanjem srpsko-makedonske granice. U Dnevniku je izgledala kao nekakav RTS-Predator koji samo čeka zgodan trenutak pa da zaskoči one silne sirijske i ine Švercenegere. Striktno tradicionalno & termovizijski.

Mrtvo more nikad ne talasa.