Šuma stara 500 godina je posečena da bi bio napravljen put do objekta za zimske Olimpijske igre 2018. godine u Pjongčangu, i biće korišćen za takmičenje koje traje samo tri dana! Ta šuma je dom za četiri ugrožene vrste. Inače, Međunarodni olimpijski komitet je te igre proglasio "Zelenom Olimpijadom"...
Vest vam izgleda kao čista glupost?
Tako bi trebalo da bude, pa ipak južnokorejske vlasti upravo sada krče šumu koja je pod zaštitom već pola milenijuma, kako bi napravili prostor za nove skijaške objekte. Ovakvo ponašanje je užasno kratkovido, nelogično i, što je najgore od svega - nepovratno. Besmislen je i izgovor kako će po okončanju Igara taj prostor biti korišćen kao novo zimsko odmaralište. Kada to drveće bude posečeno, to će biti zauvek. Pritom je MOK organizatorima poverio mandat da ZOI 2018 budu proglašene "Zelenom Olimpijadom" koja će biti organizovana i realizovana na principima održivosti životne sredine. Samo pritisak koji bi potekao od strane zemalja učesnica, mogao bi da natera MOK da se drži principa koje propagira i primora organizatore da razmotre i promene svoju odluku o uništenju šume na planini Gariwang.
Pjongčang, grad u Južnoj Koreji, dobio je organizaciju zimskih Olimpijskih igara 2018. godine. Kako bi obezbedili teren za dva skijaška takmičenja koja traju ukupno tri dana, organizatori su već započeli seču najveće svetske šume vanigasre drveta, koja je istovremeno i jedno od poslednjih staništa za četiri ugrožene životinjske vrste: evroazijske vidre, divlje leopard-mačke, Martenove i leteće veverice.
Ova šuma je veoma dugo bila pod zaštitom države; međutim, da bi dobila organizaciju tih ZOI, Južna Koreja je ukinula zaštitu tog prostora. Sada se maska Olimpizma zloupotrebljava za masovnu seču šume, koja prevazilazi takmičarske potrebe Olimpijade, kako bi tu izgradili novo i veliko zimsko odmaralište. Organizacija Olimpijskih igara predstavlja ogroman izvor prihoda gradu koji ih dobije, ali ako to podrazumeva uništenje retkih i dragocenih bogatstava planete, organizatori moraju biti prinuđeni da promene svoje planove ili čak odustanu od organizacije Igara. Toga je već bilo u istoriji Olimpijskih igara: Denver je odustao od dobijene organizacije Olimpijade 1976. (zamena je postao kanadski Montreal) kako bi uništenje životne sredine bilo izbegnuto; japanski Nagano je vodio teške pregovore kako bi zadržao organizaciju Olimpijade i istovremeno sačuvao okolinu. Sopstveni ekološki standardi Međunarodnog olimpijskog komiteta preciziraju okvire održivog razvoja koje organizatori Igara moraju da poštuju, tako da bi Pjongčang mogao da bude ili pohvaljen kao sjajan primer poštovanja ili ukoren zbog teškog nepoštovanja istih. Ovo uništavanje mesta koji je vekovima unazad u Koreji smatrano za sveto, teško je nekih 150 miliona USD. Toliko košta izgradnja budućeg turističkog centra, ili, bolje reći - uništavanje globalnog ekološkog blaga.
Korejski zvaničnici su već popili uglavnom mlake kritike zbog "zanemarivanja obaveza" koje su prihvatili zajedno sa organizacijom ZOI, ali i zbog "zloupotrebe položaja". Ali...
Seča hiljada stabala starih i po 500 godina zarad par olimpijskih trka predstavlja čistu besmislicu. Jasno je da će po završetku Igara, uništavanje šume biti nastavljeno zarad profita. Nekada su nas kao decu učili da su šume pluća Zemlje, od vitalnog značaja za čist vazduh i stabilnost planete koju svi podjednako delimo. Danas, to izgleda kao da više ne važi...
***
Vest vam izgleda kao čista glupost...
Ma šta je bre vaših 1000 x 500 vanigasrea za naših 1 x 600 dubova, dragi Koreanci. Videćete vi, kad ovi naši probiju koridor direkt kroz središte Zemlje od Savinca do Pjongčanga, pa se posle čudite saobraćajnom znaku posred gore Gariwang, na kome piše:
Welcome to Srbistan, the Mlatišuma State.
No comments:
Post a Comment